Deca mlađa od 14 godina u Austriji od 2027. godine mogla bi da ostanu bez pristupa uobičajenim verzijama pojedinih društvenih mreža.
Predlog zakona obuhvata platforme koje koriste algoritme i funkcije osmišljene tako da korisnike što duže zadrže pred ekranom.
Austrijska vlada je predlog 27. jula 2026. godine uputila u javnu raspravu, a istovremeno je pokrenut i postupak obaveštavanja Evropske komisije.
To znači da zakon još nije konačno usvojen i da se njegova pravila, kao i rokovi primene, još mogu promeniti.
Plan je da zakon stupi na snagu 1. januara 2027. godine. Platforme bi nakon toga trebalo da dobiju još tri meseca za tehničko prilagođavanje, pa bi nova pravila u punom obimu mogla da se primenjuju od 1. aprila 2027. godine.
Koje društvene mreže bi bile obuhvaćene?
U predlogu se ne navodi konačna lista zabranjenih aplikacija. Umesto toga, ograničenje bi važilo za platforme koje imaju najmanje jednu funkciju za koju austrijske vlasti procene da podstiče prekomerno korišćenje.
Kao primeri navode se:
- TikTok
- Instagram
- YouTube
- Snapchat
Među spornim funkcijama su neprekidno listanje sadržaja, automatsko pokretanje narednog snimka, algoritamske preporuke objava nepoznatih korisnika, česta obaveštenja i sistemi nagrađivanja koji podstiču svakodnevno vraćanje na platformu.
Rizičnom se smatra i mogućnost da nepoznate osobe kontaktiraju dete bez prethodnog pristanka.
WhatsApp i drugi klasični servisi za razmenu poruka ne bi bili obuhvaćeni ograničenjem.
Platformama bi, međutim, bilo dozvoljeno da naprave posebne verzije ili odeljke namenjene deci, pod uslovom da u njima nema funkcija koje zakon označava kao
štetne ili kao podsticaj za prekomerno korišćenje.
Kako će se proveravati godine korisnika?
Jedno od najvažnijih pitanja jeste način na koji će platforme utvrđivati da li je korisnik napunio 14 godina.
Austrijska vlada tvrdi da društvene mreže neće dobijati ime, datum rođenja, adresu niti druge lične podatke korisnika. Platformi bi trebalo da bude prosleđena samo jednostavna potvrda – da li osoba ispunjava propisani starosni uslov ili ne.
Predlog predviđa takozvani „double-blind“ sistem. To znači da društvena mreža ne bi znala identitet osobe koja dokazuje godine, dok servis koji izdaje potvrdu ne bi mogao da vidi na kojoj platformi je ona upotrebljena.
Kao jedna od mogućnosti pominje se državni sistem elektronske identifikacije ID Austria. Njegovo korišćenje, prema sadašnjem predlogu, ne bi bilo obavezno, jer bi korisnicima i platformama trebalo da budu dostupne i druge odobrene metode.
Prilikom otvaranja novog naloga provera bi se obavljala jednom. Postojeći nalozi morali bi da budu provereni nakon stupanja zakona na snagu, dok bi kod korišćenja platforme bez naloga potvrđivanje uzrasta moglo da bude potrebno više puta.
Zašto Austrija uvodi starosno ograničenje?
Austrijska vlada obrazlaže predlog potrebom da se deca zaštite od sajber nasilja, uznemiravanja, dezinformacija, političke radikalizacije, nerealnih standarda izgleda i neželjenog kontakta sa nepoznatim osobama.
Posebna pažnja usmerena je na algoritme koji biraju sadržaj prema prethodnom ponašanju korisnika. Što dete više gleda određenu vrstu snimaka, platforma mu prikazuje sve više sličnog sadržaja, čime može da ga zadrži u aplikaciji znatno duže nego što je planiralo.
Austrijski vicekancelar i ministar za medije Andreas Babler poručio je da deca imaju pravo na zaštitu i u digitalnom prostoru. Prema njegovim rečima, cilj nije samo ograničavanje problematičnih objava već i uklanjanje funkcija koje mogu da podstaknu zavisničko ponašanje.
Platformama prete visoke kazne
Odgovornost za sprovođenje zakona neće biti prebačena samo na roditelje. Kompanije će morati da uvedu odgovarajuću proveru uzrasta i spreče decu mlađu od 14 godina da koriste delove platforme koji potpadaju pod ograničenje.
Veoma velikim platformama koje ne budu poštovale pravila mogle bi da budu izrečene kazne do šest odsto njihovog ukupnog godišnjeg prihoda na svetskom tržištu.
Austrijske vlasti očekuju da će ovako visoke kazne naterati tehnološke kompanije da uvedu ozbiljnije kontrole, umesto da se oslanjaju samo na godinu rođenja koju korisnik sam unese prilikom registracije.
Zabrana sama neće rešiti problem
Protivnici i deo stručne javnosti upozoravaju da samo uvođenje starosne granice neće ukloniti sve rizike.
Deca bi mogla da pokušaju da zaobiđu proveru koristeći naloge starijih članova porodice ili njihove uređaje. Otvoreno je i pitanje koliko će nacionalni propis biti delotvoran kada društvene mreže posluju na čitavom tržištu Evropske unije.
Zbog toga se, uz tehnička ograničenja, sve češće traži jačanje medijske pismenosti dece, roditelja i nastavnika.
Austrija je najavila da će od školske 2027/2028. godine u višim razredima gimnazija biti uveden obavezni predmet „Mediji i demokratija“. Učenici bi trebalo da uče kako nastaju dezinformacije, kako mediji oblikuju javno mnjenje, kako se prepoznaje radikalizacija i na koji način digitalni sadržaji mogu da utiču na psihičko zdravlje.
Šta nova pravila znače za porodice u Austriji?
Ukoliko zakon bude usvojen u predloženom obliku, odnosiće se na sve porodice koje žive u Austriji, bez obzira na državljanstvo. Promene će zato biti važne i za roditelje iz srpske i druge dijaspore.
Roditelji će morati da provere koje naloge njihova deca koriste, na kojim uređajima su prijavljena i da li koriste profile drugih članova porodice. Moguće je da će prilikom stupanja novih pravila na snagu i odrasli korisnici morati da potvrde da su stariji od 14 godina.
Ipak, tehnička zabrana ne može da zameni razgovor sa detetom. Važno je da mladi nauče kako da prepoznaju pokušaje manipulacije, zaštite lične podatke, blokiraju nepoznate osobe i prijave uznemiravanje ili nasilje.
Dok traje javna rasprava i postupak pred Evropskom komisijom, roditelji ne moraju da preduzimaju nikakve administrativne korake. Konačan oblik zakona i precizna pravila provere godina biće poznati tek nakon završetka zakonodavne procedure.
