Vidovdan je jedan od najvećih, najvažnijih i najdublje ukorenjenih srpskih nacionalnih i verskih praznika. Svake godine obeležava se 28. juna po gregorijanskom (odnosno 15. juna po julijanskom) kalendaru.
Dok ga Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslavlja kao dan sećanja na Svetog velikomučenika kneza Lazara i srpske ratnike stradale u sudbonosnoj Kosovskoj bici 1389. godine, u svesti naroda ovaj dan nadilazi same istorijske okvire i postaje simbol etičkog izbora, herojstva i identiteta.
U Republici Srbiji Vidovdan se praznuje kao državni praznik (obeležava se radno), služeći kao večni pomen svima koji su položili živote za otadžbinu u svim ratovima.
Hrišćanska simbolika Svetog Vida
Svake godine, 28. juna, srpski narod obeležava ovaj praznik sa dubokim poštovanjem. U njemu se prepliću paganska verovanja o božanstvu Svetovidu, hrišćanska simbolika Svetog Vida i sećanje na Kosovsku bitku iz 1389. godine. Ali Vidovdan je više od prošlosti — on je ogledalo sadašnjosti.
Običaji koji se i danas poštuju
Vidova trava (vidovčica) stavlja se pod jastuk kako bi se u snu otkrila istina ili budući životni saputnik.Umivanje u zoru vodom u kojoj je odstojala vidovčica veruje se da donosi zdravlje očima i duši.Iznošenje odeće na sunce simbolizuje pročišćenje i poziv pozitivnoj energiji.Molitva Svetom Vidu: „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“Verovanje da se na ovaj dan „sve vidi“ — istina izlazi na videlo, a ono što je skriveno biva otkriveno.
Kakav si na Vidovdan
U nekim krajevima Srbije, ljudi i dalje veruju da kakav si na Vidovdan - takav će ti biti ostatak godine.
Zato se ustaje rano, dan započinje molitvom, a misli se usmeravaju ka oproštaju, zahvalnosti i unutrašnjem miru.Vidovdan nije samo dan sećanja.
To je dan kada se narod sabira u tišini, kada se duša naroda ogleda u sopstvenim vrednostima. I zato, dok sunce izlazi tog jutra, Srbija ne slavi — ona se priseća, čisti i nada.
Običaji za neudate devojke: Sanjanje suđenog
Za mlade devojke, Vidovdan je bio najvažniji dan u godini za proricanje braka. Rituali su se izvodili u strogoj tajnosti uoči praznika:
Pogača i so pod jastukom: Devojka bi pred spavanje umesila malu pogačicu od pšeničnog brašna, sa dosta soli, ispekla je i stavila pod jastuk zajedno sa stručkom vidove trave.
Pre nego što zaspi, izgovorila bi bajalicu:
"Vidovdane, moj očinje vide, pokaži mi ko je moj suđeni."Verovalo se da će mladić koji joj u snu donese čašu vode da ugasi žeđ od slane pogače biti njen budući muž.
Tri stručka trave: U nekim krajevima devojke pod jastuk stavljaju tri stručka trave: vidovčicu, bosiok i detelinu sa četiri lista. Svaki stručak je predstavljao potencijalnog udvarača ili životni put, a verovalo se da će san otkriti koji je pravi.
Narodna meteorologija i prognoza za leto
Seljaci su na Vidovdan pažljivo posmatrali prirodu, verujući da ovaj dan postavlja pravila za ostatak leta i jeseni:
Kukavica prestaje da kuka: Prema predanju, kukavica počinje da kukuriče na mladog Svetog Nikolu (u proleće), a prestaje tačno na Vidovdan.
Narod kaže da ona od tog dana "zaćuti iz žalosti za knezom Lazarom i kosovskim junacima". Ako kukavica nastavi da se čuje i posle Vidovdana, to se smatralo lošim znakom i najavom teške, gladne godine ili bolesti.
Kakav dan, takva jesen: Veruje se da ako na Vidovdan pada kiša, godina će biti rodna, ali će jesen biti izuzetno vlažna i maglovita, pa će žito teško klijati. Ako je dan sunčan i vedar, verovalo se da će jesen biti topla i pogodna za berbu voća i grožđa.
Iznošenje posteljine i blaga: Stari običaj nalaže da se na Vidovdan iz kuće iznese sva odeća, posteljina i tkane stvari da se "provetre na vidovdanskom suncu". Takođe, seljaci su iznosili sav novac ("blago") iz kuća i brojali ga na suncu kako bi se množilo i donelo bogatstvo domaćinstvu.
