Kako su nekada znamenja određivala ime deteta
Kada bi se dete rodilo, nije se odmah žurilo sa imenom. Stariji su čekali da vide šta će nebo pokazati.
Ako se dete rodilo na veliki praznik, govorilo se da ga je sam svetitelj „prigrlio pod svoje krilo“.
Tada bi ime bilo jasno – dete bi dobilo ime po onome čiji je dan zasijao na kalendaru.
Ako u trenutku rođenja vlada neobična tišina, dete se smatralo mudrim i povučenim. Takva deca dobijala su imena Bogdan, Blagoje, Mirjana...
Ako ptica zapeva ili sleti na krov kuće, to je znak lakog puta ili slobode. Deci su davana imena Slobodan, Radmila, Vesna...
Stari običaji: znakovi pri rođenju i njihovo značenje
Pas je u narodu čuvar i glasnik. Ako zalaje bez razloga u času rođenja, verovalo se da dete ima moć da prepozna istinu i razlikuje dobro od zla (Časlav, Branislav, Zora...).
Ako se sveća sama zapalila ili plamen u ognjištu neočekivano zasvetli, smatralo se da su ta deca rođena da budu vođe (Svetlana, Ognjen...).
Ali ponekad je znamenje bilo mračno. Ako bi se u trenutku rođenja ugasila sveća ili bi se u kući nešto slomilo, roditelji su znali da moraju da „prevare sudbinu“.
Takvoj deci davana su imena kao što su Stanojlo (stani nesrećo), Nenad (neočekivan), kao štit da tama zaobilazi njihova vrata.
Ime kao sudbinski znak u narodnoj tradiciji
U pravoslavnim hramovima do danas se čuva običaj da sveštenik izgovori ime nad detetom, ali iza tog imena stoji tajni znak vremena kada se rodilo.
Ime nije tek reč – ono je pečat, znamenje koje vezuje dete za njegovu sudbinu.
Crkveni običaji su u stvari molitve koje se vrše prvog, osmog i četrdesetog dana po rođenju deteta, nezavisno od krštenja.
Ime koje se tada dobije u crkvi od sveštenika koristi se sve do krštenja, kada se može dati drugo ime po želji roditelja ili kumova.
Molitve u osmom danu rođenja čitaju se u crkvi, a tom prilikom vrši se i osvećenje vode koja se dodaje po malo u vodu gde se kupa beba.
U narodnoj tradiciji sve što se dogodi u času rođenja ima značenje. Ime je ključ, znamenje je putokaz. Spojeno zajedno oblikuju sudbinu deteta.
Autor kolumne: Tatjana Stanojević
