Baba kao pedijatrar
Kada dete ima temperaturu – baba zna. Ne meri. Ne proverava. Samo stavi ruku na čelo i kaže:
"Gori. To je od promaje.“Ako dete kašlje -
"nije virus. To ti je jer si bos trčao po pločicama.“Da se razumemo, promaja je uzrok 90% bolesti. Ostalih 10% su hladan sok, bosonogo hodanje i kupanje dok je dete još vruće.
Sirup? –
"Šta će ti ta hemija.“ Nema potrebe.
Tu su: luk u čarapi, rakija za utrljavanje, med, mast, sirće i obavezno:
"Nemoj da se kupaš večeras.“Baba kao psiholog
Pre nego što su postojali razgovori o emocijama, baba je već imala metodu:
"Šta plačeš?"Ako kažeš da te neko povredio –
"Pusti budalu.“Ako si tužan –
"Biće bolje.“Ako te neko ostavio –
"Ko ga šiša, ima i gorih stvari u životu.“I čudo jedno, nekako stvarno bude bolje. Jer baba ne analizira traume, ona ih preseče.
Ne zato što ih ne razume, nego što zna da život ne pita da li si spreman.
Baba kao kuvar
Kad baba kuva – to nije obrok. To je terapija.
- Ako si bolestan – supa.
- Ako si tužan – pita.
- Ako si srećan – kolač.
- Ako nisi ništa rekao – opet nešto da ne budeš gladan.
Porcije su uvek veće nego što ti možeš da pojedeš.
- Nema dijeta.
- Nema intolerancija.
- I uvek ima komentar koji zvuči smešno i pogodi pravo u centar.
Baba nije bila savršena, ali je bila sigurna tačka.
Kod babe si uvek bio:
- sit
- zaštićen
- dobar, makar samo tog dana.
Danas imamo stručnjake za sve. Ali nemamo više puno baba koje znaju da ti kažu: „Dođi, sedi, pojedi nešto – pa ćemo lako.“
A možda nam baš to najviše fali.
Autor kolumne: Tatjana Stanojević
