Koje namirnice i jela ne smemo da podgrevamo

Podgrevanje hrane deo je svakodnevice. Ostatak ručka, kuvani prilog od juče ili obrok pripremljen unapred često završavaju ponovo na šporetu ili u mikrotalasnoj. Ipak, pitanje koje mnogi postavljaju jeste koje namirnice ne bi trebalo podgrevati i da li podgrevanje može biti opasno po zdravlje.

Važno je znati - većina jela može bezbedno da se podgreje. Rizik se ne krije u samom zagrevanju, već u periodu između kuvanja i hlađenja. Način čuvanja hrane ima presudnu ulogu u njenoj bezbednosti.

Namirnice koje su podložnije kvarenju nakon kuvanja

Termička obrada uništava veliki broj mikroorganizama, ali istovremeno menja strukturu hrane. Nakon kuvanja, namirnice postaju mekše, oslobađaju vlagu i hranljive materije, što može stvoriti povoljno okruženje za razvoj bakterija ako se ne ohlade brzo.

Posebno su osetljive namirnice bogate skrobom, proteinima i vodom. Kada ostanu duže na sobnoj temperaturi, ulaze u takozvanu temperaturnu zonu pogodnu za razmnožavanje mikroorganizama. Što se sporije hlade, to je rizik veći.

Pirinač

Kuvani pirinač često se navodi kao rizičan. Razlog je prisustvo bakterijskih spora koje mogu preživeti kuvanje. Ako pirinač ostane van frižidera, spore prelaze u aktivan oblik i počinju da se razmnožavaju. Problem nastaje tokom stajanja, a ne tokom podgrevanja. Ukoliko se brzo ohladi i čuva u frižideru, može se bezbedno zagrejati jednom.

Krompir

Kuvani krompir je stabilan dok je vruć ili dok se čuva na niskoj temperaturi. Međutim, ako stoji na sobnoj temperaturi, naročito zatvoren u aluminijumskoj foliji ili hermetički poklopljen, mogu se stvoriti uslovi sa smanjenim prisustvom kiseonika koji pogoduju razvoju određenih bakterija. U takvim situacijama ponovno zagrevanje ne mora ukloniti sav rizik. Brzo hlađenje i čuvanje u frižideru su ključni.

Pečurke

Pečurke imaju visok sadržaj vode i specifičnu proteinsku strukturu. Nakon termičke obrade brzo gube čvrstinu i podložne su promenama ako stoje na toplom. Dug boravak na sobnoj temperaturi može dovesti do razvoja mikroorganizama i probavnih tegoba. Ako se odmah skladište u frižideru, mogu se podgrejati, ali se ne preporučuje višestruko zagrevanje.

Lisnato povrće

Spanać, blitva i slične namirnice prirodno sadrže nitrate. Kada se pravilno skladište, ne predstavljaju problem. Međutim, ako se dugo drže na sobnoj temperaturi, može doći do hemijskih promena koje povećavaju opterećenje za organizam, posebno kod osetljivih grupa. Zbog toga je važno brzo hlađenje i jedno naknadno zagrevanje.

Jela sa jajima i mesom

Namirnice bogate proteinima, poput piletine, mlevenog mesa, omleta ili jela sa sosom na bazi jaja, zahtevaju poseban oprez. Zbog svog sastava predstavljaju pogodnu podlogu za razvoj bakterija ako nisu pravilno čuvane. Podgrevanje je bezbedno samo ako su bile adekvatno ohlađene i skladištene.

Kako i koliko puta bezbedno podgrejati hranu

Preporuka je da se obrok podgreva samo jednom. Svaki novi ciklus hlađenja i zagrevanja povećava mogućnost mikrobioloških promena. Hranu koja je već podgrejana nije preporučljivo vraćati ponovo u frižider.

Hranu je potrebno ohladiti u roku od dva sata nakon kuvanja i čuvati je u zatvorenoj posudi na temperaturi od 6 do 4 stepena. Prilikom podgrevanja važno je da cela porcija dostigne visoku temperaturu, bez hladnih delova u sredini.

Ako postoji sumnja u svežinu, promenjen miris ili teksturu, bezbednije je ne konzumirati obrok.

Lista namirnica koje se ne smeju podgrevati nije crno-bela. Većina jela postaje rizična tek kada predugo stoji van frižidera ili se više puta zagreva i hladi.

Drugim rečima, bezbednost hrane najviše zavisi od vremena i temperature, a ne od same namirnice. Pravilno hlađenje i skladištenje važniji su od samog čina podgrevanja.