Običaji na Badnji dan
Pravoslavni običaji za Badnji dan započinju rano ujutru i traju sve do večernjih sati, kada se porodica okuplja na Badnje veče. Centralni simboli ovog dana su badnjak i slama, koji podsećaju na skromne uslove u kojima je Hrist rođen, ali i na toplinu doma, zajedništvo i veru.Povezane vesti
Jutarnji običaji – Badnji dan
Jedan od najvažnijih jutarnjih običaja jeste sečenje ili kupovina badnjaka. Prema tradiciji, muškarci rano odlaze u šumu kako bi posekli mladu hrastovu granu.Badnjak se seče sa tri zamaha sekire, što simbolizuje Sveto trojstvo, a potom se posipa žitom i poliva vinom, kao znak blagostanja, zdravlja i plodnosti.Badnji dan je ujedno i poslednji dan Božićnog posta. Vernici tog dana poste, pripremajući se duhovno i telesno za dolazak Božića. Prema narodnom verovanju, na Badnji dan se ne pozajmljuje ništa iz kuće, kako sreća i blagostanje ne bi „izašli“ iz doma.Večernji običaji – Badnje veče
Sa zalaskom sunca započinje Badnje veče. Domaćin u kuću unosi badnjak, slamu i pečenicu, uz tradicionalni pozdrav "Dobro veče, srećno Badnje veče“. Slama se posipa po kući, naročito ispod stola, a ukućani pritom kvocaju i pijuču, što simbolizuje rođenje Isusa Hrista na slami i priziva zdravlje i napredak porodice.Paljenje badnjaka jedan je od najsnažnijih simbola ovog dana. On se stavlja na ognjište ili ispred kuće i predstavlja svetlost, toplinu i dolazak Hrista kao svetlosti sveta.Posna trpeza i običaji za sreću
Večera na Badnje veče je isključivo posna. Na trpezi se najčešće nalaze riba, pasulj, suvo voće, orasi i med. Razbijanje oraha ima posebno značenje - ako je jezgro zdravo i celo, veruje se da će godina biti dobra i berićetna. Badnjak se često maže medom, a ukućani se ljube i čestitaju praznik jedni drugima.Praštanje i mir
Badnji dan je i vreme pomirenja. Smatra se da u Božić treba ući čistog srca, pa se vernici trude da oproste i pomire se sa svima sa kojima su bili u zavadi. Mir, tišina i porodična sloga su vrednosti koje se tog dana posebno neguju.
Foto: Freepik.com
Badnji dan je neraskidivo povezan sa praznikom Božića i predstavlja dan pripreme, smirenja i duhovne obnove. Kroz običaje koji se prenose s kolena na koleno, pravoslavni vernici čuvaju sećanje na Hristovo rođenje i jačaju porodične i duhovne veze.
