Zašto su deca danas češće bolesna i kako prepoznati prve znake prehlade

U emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, pedijatar dr Saša Milićević govorio je o razlozima zbog kojih deca danas češće obolevaju i objasnio zašto roditelji ne bi trebalo da koriste inhalatore bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Zašto se deca češće razboljevaju

„Virusi i bakterije stalno mutiraju i menjaju se, pa sve češće napadaju imunološki sistem dece. To ne znači da su deca danas ‘kilavija’, već da njihov imunitet još uvek nije potpuno razvijen. Dijagnostika je takođe napredovala – sada možemo da otkrijemo bolesti za koje ranije nismo ni znali“, naglasio je dr Milićević.

On dodaje da savremeni način života dodatno utiče na zdravlje najmlađih:

„Deca su umornija nego ranije, manje spavaju i manje se kreću. Kada se sve to sabere, jasno je zašto su bolesnija nego pre.“

Inhalatori – korisni, ali uz nadzor lekara

Dr Milićević je istakao da roditelji često olako posežu za inhalatorima:

"Roditeljima sve češće koriste inhalatore. Inhaliranje fiziološkim rastvorom je bezopasno,ali ne treba ih koristiti bez preke potrebe. Ipak, treba koristiti samo kada lekar to preporuči i mora se tačno znati šta se u njega stavlja."

Imunitet se stiče kontaktom

"Imunitet se razvija kada dete dođe u kontakt sa mikroorganizmima – kroz igru, razgovor, dodir. Na taj način organizam stvara antitela“, objašnjava pedijatar.

"Naravno, postoji granica, ali deca moraju da steknu prirodnu otpornost.Kijavica ima najviše. Stomačni virusi su takođe aktuelni. Stalno ih imate, zimi i leti. Varičele, isto se javljaju u svakom godišnjem dobu. Takođe ima virus ruku, nogu, utsa koji plaši roditelje. On prođe sam od sebe, ali je jako neprijatan. Napadne usta i stopala i dlanove. Pojave se ranice, nekada nokti otpadnu, pa deluje dramatično. Toga ima puno. Najčešći su irino virusi, disajni. Ima dece i koja su kliconoše, uopšte nisu bolesna" - objasnio je.

Najčešće dečije bolesti koje se dobijaju u kolektivu

„Najviše je običnih kijavica. Stomačni virusi su takođe stalno prisutni – ima ih i zimi i leti. Varičele se javljaju tokom cele godine. Čest je i virus ruku, nogu i usta, koji posebno plaši roditelje. Iako je neprijatan, prolazi sam od sebe. Napada sluzokožu usta, dlanove i stopala, stvaraju se ranice, a ponekad nokti mogu i da otpadnu, što deluje dramatično“, objašnjava dr Saša Milićević.

"Najčešći su ipak rinovirusi, odnosno virusi disajnih puteva. Ima i dece koja su kliconoše – potpuno su bez simptoma, a ipak prenose infekciju", dodaje pedijatar.

Najčešće dečije bolesti koje se dobijaju u kolektivu

"Najviše je običnih kijavica. Stomačni virusi su takođe stalno prisutni – ima ih i zimi i leti. Varičele se javljaju tokom cele godine. Čest je i virus ruku, nogu i usta, koji posebno plaši roditelje. Iako je neprijatan, prolazi sam od sebe. Napada sluzokožu usta, dlanove i stopala, stvaraju se ranice, a ponekad nokti mogu i da otpadnu, što deluje dramatično", objašnjava dr Saša Milićević.

"Najčešći su ipak rinovirusi, odnosno virusi disajnih puteva. Ima i dece koja su kliconoše – potpuno su bez simptoma, a ipak prenose infekciju", dodaje pedijatar.

Rani znaci prehlade kod dece „Prvi simptomi često su suptilni i javljaju se pre nego što dete počne da kašlje ili kija. Smanjen apetit, razdražljivost, sjajne, „caklaste“ oči i nemiran san mogu da budu najava da se razvija prehlada“, objašnjava dr Saša Milićević.

Antibiotici na svoju ruku

"„Da bismo znali koji antibiotik da damo, moramo najpre da utvrdimo da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija. Ako je virus – antibiotik neće pomoći. Ako je bakterija – potrebno je da znamo koja bakterija je uzročnik. Zato je pre terapije važno uraditi bris nosa i grla, kompletnu krvnu sliku i CRP test. Nažalost, u praksi se antibiotici i dalje koriste mnogo češće nego što je potrebno, a takva preterana upotreba može da izazove ozbiljne probleme," upozorava dr Saša Milićević, koji savetuje da je najbolja preventiva je kvalitetna ishrana, dovoljno sna i da dete bude izolovano ako je bolesno, da ne širi infekciju.