Mala pravila, veliki utisak

Sitna, skrivena pravila

I svaki put se nasmejem, jer baš u tom svetu prepunom buke, mala pravila bontona postaju ono što nas izdvaja. 

Sitna, skrivena pravila koja skoro niko ne zna, a upravo ona ostavljaju najlepši trag.

Jedno od mojih omiljenih pravila je ono o šeširu. Veliki šešir sa širokim obodom nikada se ne nosi posle šest popodne. Zašto?

Zato što u večernjim satima više nema sunca od koga bismo se “štitili”, a i zato što zaklanja pogled ljudima oko nas.

Možda vam deluje arhaično, ali verujte mi - ništa ne govori o sofisticiranosti kao žena koja zna kada je vreme da svoj šešir ponese, a kada da ga skine.

Ili recimo – nazdravljanje. Koliko puta ste videli da se čaše teatralno “sudare”? U pravilima bontona, čaše se nikada ne dodiruju.

Dovoljan je blag podizaj čaše, pogled u oči i osmeh. To je trenutak koji govori: “Vidim te, tu sam s tobom.” Zar to nije snažnije od bilo kog zvuka stakla?

Diskretni detalji koji prave razliku:

Još jedno pravilo koje uvek izazove osmeh na radionicama jeste ono o rukovanju. Mnogi misle da je rukovanje obavezno samo pri upoznavanju.

Međutim, dama i gospodin se rukuju i pri rastanku - diskretno, sa osmehom, nikada predugo i nikada bez kontakta očima. To je mali gest koji zatvara krug i ostavlja osećaj poštovanja.

A evo i pravila koje gotovo niko ne zna: postoje jela koja se po bontonu smeju jesti rukama. Na primer – hleb, kroasani, testenina tipa “penne” se jede viljuškom, ali ne i kašikom; školjke se otvaraju specijalnim hvataljkama ili uz pomoć hleba.

Prava dama nikada neće izgledati neuredno, jer poznaje ta mala pravila koja je čine opuštenom i sigurnom i za najformalnijim stolom.

Još jedno zaboravljeno pravilo tiče se sedenja. Kada dama sedi, kolena se nikada ne drže razdvojena, čak ni ako su noge prekrštene. Postoji čitava umetnost položaja nogu - elegantno, ali udobno.

To nije rigidnost, to je govor tela koji kaže: “Svesna sam sebe i prostora u kojem sam.”

Mogla bih da nabrajam još - o pravilnom držanju pribora, o tome da se nikada ne pozdravljamo sedeći, osim u posebnim okolnostima. Ali poenta nije u tome da vas zatrpam pravilima.

Poenta je da shvatimo kako baš te male, nevidljive stvari oblikuju utisak koji ostavljamo.

Jer istina je - svi možemo obući lepu haljinu, popiti čašu šampanjca ili sesti za elegantan sto. Ali prava magija se dešava onda kada znamo sitnice. Kada znamo da ne podižemo mobilni na sto tokom večere.

Kada znamo da u javnom prostoru ne govorimo preglasno. Kada ne dižemo obrve, ne kolutamo očima, ne prekidamo druge dok govore. To nisu samo pravila, to je način da drugome kažemo: “Ti si važan.”

Elegancija u detaljima

Možda bonton deluje staromodno. Možda pomislite da nema smisla truditi se oko detalja koje niko ne primećuje.

Ali ja verujem da se prava elegancija prepoznaje upravo u detaljima koje retko ko zna, a svako oseti.

I zato sledeći put kada budete želeli da ostavite snažan utisak, setite se – tajna je u malim pravilima.

Onima koja ne viču, ne hvale se i ne nameću se. Ona žive u tihim pokretima, u diskretnoj eleganciji i u pažnji koju pokazujemo prema drugima.

Na kraju, možda je najveće pravilo bontona upravo to: biti nežan prema svetu, iako nas niko ne tera.

Jer elegancija nikada nije bila u krupnim gestovima, već u malim znakovima da poštujemo i sebe i druge.

Autor kolumne: Jelena Bukovičić