Nisam znala da odlazak može boleti više od ljubavi

Nije mi rekao da odlazi. Samo je prestao da dolazi.

Bez reči, bez pogleda, bez onog poznatog „čuvaj se“. Samo tišina, koja vrišti u svakoj prostoriji u kojoj sam ga nekad čekala.

U početku sam tražila opravdanja, pokušavala da smislim razloge. Možda mu je teško, možda mu treba vreme. Ali dani su prolazili, a poruka nije stizala. Ni poziv. Ni znak da postojim.

Tako sam naučila da se kraj ne najavljuje. On ne dolazi sa svećama i velikim rečima. Kraj dolazi u tišini. U zaboravljenim obećanjima i nedovršenim rečenicama.

I boli… više nego što sam mislila da može da boli. Jer ljubav, koliko god da zna da bude teška, ipak ima smisla. A tišina? Ona samo izjeda.

"Bila sam jaka previše puta kad to niko nije tražio"

Navikli su da sve mogu sama. Da se smejem kada mi je teško, da nastavim kada bih najradije stala. Da prećutim kada me boli, da ne tražim pomoć.

A istina je - samo sam želela da me neko pita kako sam. Da to ne bude iz pristojnosti, već iz stvarne brige.

Teško je biti jak. Ne onda kada ti to traže, već kada ti to postane jedina opcija. Kada ne smeš da padneš jer znaš da te niko neće podići. Kada znaš da nemaš kome da se srušiš u naručje.

"Kad sam počela da volim sebe, oni su rekli da sam se promenila"

Jesam. I to je najbolja stvar koju sam mogla da uradim. Počela sam da biram sebe. Da biram mir umesto haosa. Počela sam da se povlačim iz odnosa u kojima sam se stalno borila za pažnju.

Prestala sam da jurim, da se dokazujem, da molim. Počela sam da slušam sebe.

I znate šta? Neki su otišli. Neki su rekli da sam postala hladna, da više nisam ona stara. Ali oni koji su ostali – ostali su iz ljubavi. Ne iz navike, ne iz koristi, ne zato što sam im bila potrebna, već zato što sam im bila važna.

U toj tišini, naučila sam najvažniju lekciju: ljubav prema sebi nije sebična. To je preživljavanje. To je snaga da kažeš „ne“ svemu što te umara, što te gazi, što te zaboravlja.

I zato, kad ode sledeći put – neka ide. Neću ga zvati, ni pitati zašto. Jer ja više ne ostajem tamo gde me ostavljaju.