Najteži gubici, najveća snaga
Jelena Stanojević je životnu tragediju doživela već sa pet godina, kada je ostala bez majke, a sa jedanaest i bez oca.Iako je ostala siroče, uspela je da sačuva veru, nadu i ljubav. U svojoj iskrenoj ispovesti za Svet Plus, govori o svemu što je naučila kroz bol, ali i o tome kako danas kao majka prenosi životne lekcije svojoj deci. Ova mlada žena otkriva nam kako je uprkos svemu uspela da ostane jaka i da se bori za srećniji život.Moja priča
"Rođena sam u Beogradu, jer je moja majka bila bolesna - imala je rak mozga. Živeli smo na Kosovu, gde nije bilo uslova za život, pa su je odvezli u Beograd da me rodi. Rođena sam prerano, sa nepunih kilogram, u osmom mesecu. Preživela sam i provela nekoliko meseci u inkubatoru, a potom su me vratili na Kosovo. Tamo je bilo teško. Ćutala sam, prala zube prstima i pokrivala se ćebetom koje smo dobili od Crvenog krsta. Niko nam nije davao ni parče hleba. A oni su, uprkos svemu, uzeli sve što su mogli i još vrištali na sve strane.Nisam imala ništa sa Kosovom, ali niko me nije pitao kako se osećam. Kada smo bili siročad, niko nam nije pomogao. Ipak, nisam ogorčena — samo sam rekla da je velika nepravda u pitanju. Nisam se bunila, ćutala sam i trpela".Kad pukne srce
"Ali jednog dana sam pukla. Dobila sam napad od ljudi, a nisam to bila ja. Čuli su samo ono što su hteli da čuju. Branila sam se i govorila samo ono što znam, jer me je gušilo sve što sam trpela. Dosta mi je bilo. Rekla sam sve što sam imala da kažem. Zadnji zalogaj bih dala samo da nikada ne vidim nikoga gladnog i žednog" - priča Jelena za naš portal u dahu.Mladi brak i nove borbe
"Danas imam 38 godina. Udala sam se sa 19 za Srbina. Bili smo zajedno deset godina i imamo troje dece. Bila je to velika borba — bila sam mlada, neiskusna, emotivna, ali sam se borila svim snagama. Nažalost, brak nije uspeo.Posle toga upoznala sam čoveka koji mi je pružio lepu reč i ponovo sam se udala. On je rođen u Nemačkoj, nema nikakvu religiju, ali veruje u Boga i to mu je dovoljno. Imamo dvoje dece i već smo zajedno osam godina".Ćutanje i vera
"Ćutala sam i trpela kada je reč o Kosovu. Svi su mrzeli jedni druge, ali ja nisam. Iako su grobovi mog oca i majke tamo, nisam otišla na Kosovo od 1999. Nisam mogla ni na grob, ali nisam pravila haos. Samo sam rekla: neka prođe, Bog zna — mora tako da bude. Rat nije mogao da me promeni i da me nauči da mrzim. Branila sam druge vere i nacije, ali ljudi nisu shvatili da ja ne želim nikome loše.Ja sam dete koje je sa pet godina ostalo bez majke, a sa jedanaest bez oca — siroče na milost i nemilost ljudima i Bogu. Život bez roditelja je gorak i težak. Otac nam je do svoje jedanaeste godine preneo najlepše i najvrednije stvari — da budemo ljudi, da se ne stidimo ko smo, da budemo dobri i da će sve proći. Dao nam je ljubav, srce i dušu.Ljudi su nam učinili veliku nepravdu i upali smo u teške ruke, ali ja sam imala ono što mi je otac usadio — veru u Boga i u to da će sve proći. Odmalena sam znala šta je ljudska nepravda i kako da se izborim, govoreći sebi da ništa ne ostaje zauvek".
Foto: Privatna arhiva/Jelena Stanojević
Snaga vere i nade
"Gledala sam brata i sestru i nisam htela da vide moje suze. Sama sebi sam bila motivacija. Govorila sam sebi: "Vidi, imaš vid, ruke, noge, možeš da potrčiš." Verovala sam da Bog nije uzeo roditelje da nas kazni, već da im olakša život — da majka ne pati, da otac ne gleda kako patimo. Zato je bolje da oni žive u večnom svetu bez bola, a ja ću izdržati.Motivaciju sam nalazila u razgovoru sa večnim Ocem, Bogom. Kada su dolazile crne misli, vraćala sam se Bogu i pričala s njim. Svi su mislili da sam luda, nisu me shvatali. Kad bih bila u najdubljim vodama, pogledala bih u nebo i rekla: "Bog je veliki." I tako bih ustajala i nikada nisam sebi učinila ništa loše. Verovala sam da će Bog otvoriti puteve samo ako budemo dobri."Ako sebi nešto učinimo i bacimo se na zlo, vrata se neće otvoriti. Tako sam se borila".Majčinska ljubav
"Bila sam drugačija od svih. Drugarice su maštale da imaju sve i svašta, a ja sam želela samo porodicu. Zato sam se udala sa 19 da bih se ostvarila kao majka. Želela sam da osetim ono što nisam imala — majčinsku ljubav. Odrastanje bez moje majke učinilo me je pravom majkom. Deci sam pružila sve što ja nisam imala — ljubav, toplinu, podršku i sigurnost.Majkin hleb, dobro jutro i laku noć - to sam maštala. Zato sada vaspitavam decu najbolje što znam. Prvo sam im dala sebe sto posto. Pokazala sam im kako se bore na pravom putu, šta su prave vrednosti i moral. Trudim se da ne ponove moje greške. Kad imaš majku i oca, neke stvari ne moraš ni da naučiš. Ja sam morala mnogo toga, a nisam htela.Želim da im prenesem da, iako možda nemaju nikoga, čuvaju svoje telo jer je to biser, i da čuvaju dušu i srce — jer to je jedino što vredi. Da se bore i ne dozvole ružne stvari. Da greške i grijesi postoje, ali da se uče iz njih i da se čovek pokaje i ne ponavlja ih. Da novac nije sve, da je lepo imati, ali da treba prihvatiti sve što nam je Bog dao. Da se zahvaljujemo i trudimo da imamo strpljenja, jer šta god da se desi, moralo je tako biti. Ništa ne može promeniti ono što je Bog odredio.Sebe treba uvek menjati i truditi se da, koliko god padali, ne odustaju. Da vrede, da ne prave razlike i da se ne upoređuju s drugima. Svi vredimo isto i svi smo različiti - samo Bog zna zašto" - kazala je Jelena.Svetlo u tami
"Nisam u životu srela mnogo ljudi koji su odrasli kao ja, bez majke i oca. Retko ko me je mogao razumeti. Ja sam samo želela i tragala da ne budem sama. Nekada sam zbog toga ispaštala dajući sebe, ali nisam znala drugačije. Zato je Bog dozvolio sve što se desilo, da bih naučila veru, ljubav, skromnost, nadu i strpljenje. To je bio moj ključ.Najveću snagu, i kada mi je telo krvarilo od nepravdenih batina, dali su mi slike mojih roditelja — moje bolesne majke koju se maglovito sećam, koja nije htela da me abortira, iako su rekli da neću preživeti. Rekla sam sebi: ako je ona mogla i verovala je Bogu, mogu i ja sve.I slika mog oca, koji se borio za nas troje, koji nekada nije imao šta da nam stavi na sto, ali se snalazio i radio sve iz ljubavi. Setim se i kažem sebi — zbog njega stegnem šake i zube i ne dam se.Sama sam išla kod zubara, kod doktora — sve sama, da sačuvam sebe.Zbog njih sam danas ovo što jesam. Iako sam imala puno grešaka, moralo je tako biti. Nikada nisam ukrala, iako sam bila gladna.Poruka mladima
"Deci poručujem da nisu svesni koliko su srećni što imaju majku i oca, ili bar jedno od njih. Da je sve prolazno u životu, ali da je majka, otac i Bog jedino što je važno. Da samo loši ljudi idu u smrt, a dobri u večnost. Ako izgube voljenu osobu, da ne padnu, već da budu još bolji, da žive tako da se ponovo sretnu. Tamo nema kraja, tamo je zauvek.Bog voli samo istrajne, dobre i pravedne. Uvek će im otvoriti vrata Raja na zemlji i u večnom svetu. Ljudi ne treba da se plaše, jer ništa ne mogu bez Božije dozvole. Ne treba nikome činiti ono što ne bi sebi i svojima, već se boriti za sebe i svoju pravednost i nikada ne dozvoliti da te neko slomi. Sve prođe, ništa ne ostaje zauvek.I neka čitaju knjige — u njima mogu naći više prijatelja nego u ljudima, i mnogo toga naučiti."- završila je Jelena svoju ispovest za naš portal.Kako ste doživeli Jeleninu ispovest?
Kroz Jeleninu priču, možemo da shvatimo, da je život često težak i pun bola, ali ako postoji vera, ljubav i upornost, svaki pad može postati novi početak. I baš zato, nikada ne odustajte - jer iza svakog najtamnijeg oblaka krije se svetlost.
