Izbegavanje i anksioznost: Dva skrivena neprijatelja ljubavi

Nevidljivi saboteri ljubavi

Iako su ljubavni odnosi često kompleksni, mnoge prepreke dolaze iznutra – iz načina na koji smo naučili da volimo, da tražimo sigurnost i da se povezujemo s drugima.

Psihološka teorija vezanosti, razvijena od strane Džona Boulbija i Meri Ejnsvort, otkriva kako iskustva iz detinjstva oblikuju naše odrasle veze. Dva najčešća, ali često problematična stila vezanosti su izbegavajući i anksiozni.

Kad ljubav deluje preteće

Ako vam bliskost izaziva nelagodnost, a više cenite nezavisnost nego partnerstvo – možda imate izbegavajući stil vezanosti. Ove osobe su često odrasle bez emocionalne dostupnosti roditelja.

U vezama izbegavaju konflikt, distanciraju se kada postane preemotivno i retko dele svoja osećanja. Iako žele ljubav, boje se gubitka kontrole i osećaja "zarobljenosti".

• Karakteristike izbegavajuće vezanosti:
• Teško izražavaju emocije
• Beže u samostalnost
• Ne traže pomoć ni kada im je potrebna
• Vole, ali to često ne pokazuju

Anksiozni stil vezanosti: Kad ljubav postane strah

Suprotno od izbegavajućih, osobe s anksioznim stilom vezanosti preplavljene su strahom da će biti ostavljene. Odrasle su uz roditelje koji su im pružali ljubav nedosledno – jednom prisutni, drugi put nedostupni. U partnerskim odnosima postaju prezahtjevne, traže potvrdu ljubavi i često misle da nisu dovoljno dobre.

• Karakteristike anksiozne vezanosti:
• Potreba za stalnim uveravanjem
• Ljubomora i posesivnost
• Strah od napuštanja
• Preterana emocionalna reakcija

Dve strane iste medalje

Iako deluju kao suprotnosti, oba stila imaju zajedničku crtu – duboku nesigurnost. Dok jedni beže od bliskosti, drugi za njom očajnički jure. I jedni i drugi teško ostvaruju stabilne, zrele odnose.

Može li se to promeniti?

Razumevanje sopstvenog stila vezanosti prvi je korak ka zdravijim odnosima. Psihoterapija, rad na sebi, emocionalna pismenost i partner koji razume – sve to može pomoći da napustite disfunkcionalne obrasce.

Ako ste se prepoznali, niste sami. Mnoge žene - i muškarci - nose nevidljive rane detinjstva kroz ljubavne odnose. Ipak, ljubav zaslužuje da bude sigurna, nežna i iskrena. A za to je ponekad potrebno da prvo zavolimo sebe.