Kristina i Nikola, poznati na Instagramu kao „Usvojena mama“, otvoreno su govorili o svom putu usvajanja deteta, želeći da pomognu drugima koji razmišljaju o toj odluci. Njihova priča, ispričana u emisiji Beogradska hronika, osvetljava predrasude, strahove, ali i lepotu roditeljstva zasnovanog na ljubavi i poverenju."Onog trenutka kada smo suprug i ja doneli odluku o usvajanju, tragali smo za bilo kakvom informacijom. Nalazili smo samo stručne tekstove, hladne i bez emocija. Nigde nije bilo stvarnog iskustva roditelja. Tada se rodila ideja – ako mi prođemo kroz ovaj proces, želimo da podelimo sve. Jer ljudima je potrebna podrška,“ započinje svoju priču Kristina, poznata na Instagramu kao „Usvojena mama“.
Kristina i Nikola su jedan od retkih parova u Srbiji koji javno i otvoreno pričaju o usvajanju deteta. Svoju priču podelili su i u emisiji „Beogradska hronika“, kako bi osnažili druge parove koji se možda još uvek premišljaju oko tog velikog koraka."Očekivali smo i lepe i ružne komentare. Znali smo da je ovo tema o kojoj se ranije gotovo uopšte nije pričalo. Ali danas – sve se menja. Ljudi nam pišu, pitaju, traže savete. I to nam je pokazatelj da smo uradili pravu stvar,“ objašnjava Nikola.Kroz razgovor se dotakli i brojnih predrasuda koje i dalje postoje kada je u pitanju usvajanje. Jedna od najčešćih dilema, kako navodi Kristina, jeste strah budućih roditelja:"Šta ako dete jednog dana poželi da upozna biološke roditelje? Šta ako ih potraži?“ Njih dvoje su odlučili da na ta pitanja odgovore ljubavlju i iskrenošću."Mi smo od prvog dana odlučili da našoj ćerki budemo otvoreni, da razgovaramo, da ne bude tajni. Jer dete koje odrasta u ljubavi i sigurnosti – ima čvrst temelj. I onda i ti teški trenuci dođu i prođu bez lomova“, kaže Kristina.
Srećom, njihova najbliža okolina, porodica i prijatelji, pružili su im ogromnu podršku. "Zanimljivo je da su naši bliski prijatelji ušli u proces usvajanja samo nekoliko meseci pre nas. To nam je mnogo značilo. I suprugova baka je odrasla u sirotištu – žena puna ljubavi, i danas vidimo taj isti sjaj u očima naše ćerke“, dodaje Kristina.Oboje s velikim poštovanjem govore o socijalnim radnicima i Centru za socijalni rad. Kažu da im je „škola za roditelje“ otvorila oči i pripremila ih za stvarnost."Ta deca dolaze iz jako teških okolnosti. Nema tu bajki. Ali radnici centra su nas pripremili na sve. Znali smo da u svakom trenutku možemo da im se obratimo i tražimo pomoć“, ističe Kristina.
