Najvažniji običaji za Vaskrs – Hrišćanski praznik vaskrsenja

Tradicija i običaji Vaskrsa – Praznika koji slavi vaskrsenje Isusa Hrista

Vaskrs, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, obeležava vaskrsenje Isusa Hrista i pobedu života nad smrću. Ovaj pokretni praznik nikada ne pada pre 4. aprila niti posle 8. maja, a ove godine slavi se 20. aprila. Vaskrsu prethodi Veliki ili Vaskršnji post, najduži i najstroži post u hrišćanstvu, koji traje 40 dana i priprema vernike za ovaj sveti dan. Pored posta, postoje brojni običaji koji čine Vaskrs posebnim, a mi izdvajamo one najvažnije.

Farbanje jaja i čuvarkuća – Simbolika crvene boje

Jedan od najpoznatijih običaja za Vaskrs jeste farbanje jaja, pre svega u crvenu boju, koja simbolizuje nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Prvo jaje, poznato kao čuvarkuća, čuva se u kući tokom cele godine kao simbol napretka i blagostanja porodice. U nekim krajevima Srbije, ukućani se na uskršnje jutro umivaju vodom u kojoj su prenoćili čuvarkuća, dren, bosiljak i biljka zdravac, jer se veruje da ovo donosi zdravlje i sreću.

Vaskršnje jutro – Liturgija i pozdravi

Na dan Vaskrsa, ukućani se pozdravljaju tradicionalnim rečima: „Hristos vaskrse!“, na šta se otpozdravlja sa „Vaistinu vaskrse!“. Jutro počinje odlaskom na vaskršnju liturgiju, a domaćice nose ofarbana jaja u crkvu na blagosiljanje. Po povratku kući, sledi vaskršnji doručak koji započinje jajima i solju, simbolizujući zajedništvo i obnovu.

Kucanje jajima i bogata trpeza

Još jedan omiljeni običaj jeste kucanje jajima, gde se prvo kuca vrh o vrh, a zatim donji deo jajeta. Pobednik, čije jaje ostane celo, uzima razbijeno jaje sebi. Bogata uskršnja trpeza takođe je važan deo proslave, a na njoj se obavezno nalazi uskršnja pogača, simbol obilja. U nekim krajevima postoji stari običaj da se ne jede jagnjetina ako Vaskrs pada pre Đurđevdana, dok se u drugim delovima Srbije na ovaj dan priprema pečena jagnjetina kao tradicionalno jelo.

Dodatni običaji i verovanja

Postoje i manje poznati običaji koji se razlikuju od kraja do kraja. Na primer, veruje se da na Vaskrs ne treba ići na spavanje pre ponoći, jer će osoba tokom godine biti pospana i lenja. Takođe, u nekim selima u Srbiji, običaj je da se na uskršnje jutro zapali vatra u dvorištu, što simbolizuje pročišćenje i novi početak. U prošlosti, u mnogim krajevima organizovale su se i uskršnje povorke, gde su deca nosila ofarbana jaja i pevala tradicionalne pesme.

Značaj Vaskrsa u hrišćanstvu

Vaskrs nije samo praznik običaja, već i dubokog duhovnog značaja. Osim vaskrsenja Isusa Hrista, ovaj dan podseća vernike na važnost ljubavi, praštanja i zajedništva. U Srbiji, Vaskrs se slavi tri dana – Vaskrsni ponedeljak i utorak su takođe praznični dani, a porodice se okupljaju kako bi proslavile ovaj radostan događaj.