Žarko Paspalj o borbi sa infarktima, moždanim udarom i najtežim godinama: "Tvrdoglavost me je umalo koštala života"

Prvi infarkt sa samo 35 godina

Žarko Paspalj je u jednom trenutku igrao najbolju košarku u životu - i u istom trenutku vodio najtežu borbu za sopstveni život. Prvi infarkt doživeo je sa samo 35 godina, drugi ubrzo nakon toga, a potom i moždani udar.

Danas iskreno priznaje da je godinama ignorisao znakove, verovao da je „prejak da mu se išta desi“, i tvrdoglavo nastavio po starom. 

Njegova priča postala je upozorenje svima koji misle da su nesalomivi, a telo ih već mesecima tiho opominje.

"Desilo mi se na sportu, kao i uvek. Krene neko grebanje po grudima, neprijatna nelagodnost, znojenje koje nema veze sa sportom, neka mala snaga koja nije umor… Nešto potpuno drugačije. Kako čovek to da prepozna? Ja nisam“, kazao je Žarko u emisiji "Ordinacija", tokom gostovanja na RTS-u.

Prvi infarkt - upozorenje koje je ignorisao

Desetak dana nakon prvih signala, dok je bio u Grčkoj, imao je ozbiljniju reakciju - klasične znake infarkta. Brzo je prebačen u bolnicu.

"Konstatovali su srčani udar. Proveo sam sedam, osam, deset dana u bolnici. Uradili su šta treba. Ugradili su mi dosta stentova“, priča on.

Iako šokiran, nije shvatio težinu situacije. Verovao je da će se po izlasku iz bolnice sve vratiti u normalu. Međutim, tvrdoglavost ga je koštala: vratio se sportu uprkos strogoj zabrani i ubrzo doživeo i drugi infarkt.

"Ta tvrdoglavost mi je mnogo pomogla u sportu, ali ovde je bila kontraproduktivna. Svaki infarkt ostavlja ožiljak, srce malo po malo slabi“, priznaje.

Najopasnija epizoda - ventrikularna tahikardija

Jedna od najdramatičnijih situacija dogodila se tokom rekreativne igre.

"To je bila najgora epizoda, ventrikularna tahikardija. Samo mogu da zahvalim Bogu koliko su me brzo prevezli sa Kalemegdana u Urgentni centar. Da nije bilo toga, ko zna…“, iskreno kaže.

Genetska predispozicija – ključni faktor

"Genetika. To je odgovor. I otac i brat i majka imali su iste probleme. Prave se plakovi, trombovi, sve se začepi u sekundi“, objašnjava Paspalj.

Doda je da je predugo ignorisao terapiju i posebno — cigarete.

"Što se tiče lekova, tu sam odličan. Ali cigare - nikako. Deset godina pričam kako ću da prestanem, a nikako da rešim. Besan sam na sebe.“

Cigarete od 13. godine

"Počeo sam da pušim sa 13–14 godina, mnogo pre sporta. Isprobao sam sve – od hipnoze do ko zna kakvih metoda. Već prelazi u šalu“, kaže sa dozom ironije.

Moždani udar u Americi - borba za govor i pokret

Još jedan veliki udarac doživeo je na putu u SAD-u. Nije imao tipične simptome — samo unutrašnju nelagodu.

"Budim se i shvatam da mi nešto nije u redu sa rukama. Onda vidim da ne mogu da pričam. Priča mi se ugasila.“

Jedva je uspeo da izgovori prijatelju samo jednu reč: „Stroke“. Hitna je brzo stigla.

Moždani udar ostavio je posledice na govor, levu ruku i nogu.

"Govor mi se vratio posle dva meseca uz logopeda. Ruka i noga rade, ali osećaj nije isti.“

Od vrhunskog košarkaša do vrhunskog baštovana

Danas, kaže, živi mirnije i ceni male stvari.

"Nema više lopte. Sada sređujem dvorište, to mi donosi mir. Da budeš zadovoljan nečim što napraviš – to je mnogo.“

U Americi nije želeo da ostane do potpunog oporavka — vraćao se porodici po snagu.

"Ne postoje adekvatnije osobe od familije. Ogromnu zahvalnost dugujem svojoj ženi. Bila je uvek uz mene“, zaključuje Paspalj u emisiji "Ordinacija".