Đurđic – Praznik u čast Svetog velikomučenika Georgija

Sveti Georgije, poznat u narodu i kao sveti Đorđe ili Đurađ, jedan je od najpoštovanijih svetaca, a Srbi ga slave dva puta godišnje:

Đurđevdan – 6. maja (po gregorijanskom kalendaru), u proleće, na dan njegovog stradanja.

Đurđic – u znak sećanja na prenos moštiju iz Nikomidije (današnji Izmir u Turskoj) u grad Lidu Palestinsku.

Kako je Sveti Georgije predstavljen na ikonama?

Na pravoslavnim ikonama i freskama sveti Georgije se prikazuje na dva načina:

Za Đurđevdan: Kao ratnik na konju, u vojvodskom odelu, dok ubija aždaju simbolizujući pobedu hrišćanstva nad paganskom verom.

Za Đurđic: U stojećem stavu, kao pešak sa kopljem ili mačem, simbol borbe i vere.

Običaji na Đurđic

Iako Đurđic nije crveno slovo, među vernicima je veoma poštovan praznik, pa se na ovaj dan izbegavaju teški poslovi i ručni radovi. Evo nekih običaja vezanih za ovaj dan:

Zabrana lova na vukove: Veruje se da će onoga ko lovi vukove zadesiti nesreća tokom cele godine.

Posebni rituali: U zapadnoj Srbiji klalo se crno pile ili mlad crni petao na kućnom pragu, dok se pažljivo vodilo računa o simbolici i tišini tokom obreda.

Mratinci – Dani posvećeni zaštiti domaćinstva

Dani između Đurđica i Svetog Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani. Ovi dani su povezani sa svetim Mratom, zaštitnikom vukova.

Posebni običaji:

Ništa se ne daje iz kuće.

Ne prede se vuna i ne pere se veš.

Krojači i obućari ne rade, dok žene izbegavaju ručne radove.

Ovi običaji i verovanja deo su bogate tradicije koja se prenosi kroz generacije, podsećajući nas na značaj svetaca i poštovanja hrišćanskih vrednosti.