Braća, lekari i čudotvorci, bili su poznati po tome što su nesebično lečili ljude bez nadoknade, prenoseći veru u Boga kroz svoje delo.Sveti Kozma i Damjan, lekari besrebrenici i čudotvorci, živeli su i lečili u hrišćanskom duhu. Rođeni u Aziji, odrasli su u veri i posvetili svoj život pomaganju drugima. Srpska pravoslavna crkva ih slavi dva puta godišnje - 14. jula, na dan smrti Kozme, i 14. novembra, na dan smrti Damjana. Iako njihov praznik nije upisan crvenim slovom, vernici ga obeležavaju kao poseban dan posvećen molitvi i miru.Sveti Vrači su bili darovani sposobnošću da isceljuju, koju su, veruje se, dobili od Boga. Budući da su ovaj dar primili besplatno, nisu tražili nadoknadu za lečenje. Jedini uslov koji su postavljali svojim pacijentima bio je da veruju u Isusa Hrista ili bar da ne izgovaraju Njegovo ime uzalud, čak i ako nisu želeli da prihvate hrišćansku veru.Na ikonama i freskama, Sveti Kozma i Damjan prikazani su u srednjovekovnoj odeždi s kovčežićima u kojima su nosili lekove. Prema narodnom verovanju, na dan kada se obeležava njihov praznik ne bi trebalo obavljati teške fizičke poslove niti nepotrebno izlaziti iz kuće, jer se ovaj dan smatra posebno pogodnim za molitvu za zdravlje i ozdravljenje.
Veruje se da molitva upućena svetiteljima može doneti olakšanje i isceljenje:“K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih...”Ovaj praznik je vreme kada vernici traže blagoslov i zaštitu svetih Kozme i Damjana, moleći za zdravlje, snagu i mir u duši, nadajući se njihovoj pomoći u savladavanju patnji i bolesti.
.jpg?alt=media&token=4e868534-a819-4d3e-a650-44baa9e94344 "Svetitelji - freska")
