Nenad Okanović: Imao sam teško detinjstvo

Odrastao je u Ljuboviji uz straijeg brata Sašu, a njegova majka mu je često govorila:

"Da si mi ti bio prvo dete, ne bih imala dvoje nikad!" "Bio sam problematičan sam po sebi. Rodio sam se sa slomljenom ključnom kosti, a onda sam imao probleme sa kukovima, pa nisam smeo da se oslanjam na noge. Kada sam stao na noge sa deset meseci, pao sam i dobio potres mozga. Do treće godine sam imao šarlah i morbile i jedva sam preživeo. Uz sve to sam bio i nestašan, pa je moja majka uz mene baš propatila!" - kaže Nenad i dodaje da to nije bio kraj njegovim problemima.

"U prvom razredu osnovne škole pao sam na fudbalu i slomio obe kosti na cevanici, pa sam nosio gips do butine. Međutim, to me nije sprečilo da stanem na go i branim. U meni se krije veliki fudbaler samo to još nisam postao. U školi sam bio disciplinovan i svaki dan sam pešačio šest kilometara do škole, ali sam ubrzo počeo da stopiram."

Zbog brojnih povreda koje je imao u detinjstvu prvo je želeo da bude ortoped, pa fudbaler, pa glumac...

 "Ne znam kako su roditelji preživeli period mog puberteta, ali meni je bilo fantastično. Imao sam razne faze, prošao sam kroz sve vrste muzike, nosio dugu kosu, repove, dredove i kačkete okrenute naopako. I danas sam u pubertetu i mislim da me nikad neće pustiti."