Dan zaljubljenih: Istorija, činjenice i surovi običaji!

Dan koji bi trebalo da slavi ljubav, krije mračnu stranu koju ćemo najbolje da shvatimo ukoliko pogledamo u istoriju. 14. februara se obeležava trenutak kada je Sveti Valentin osuđen i ubijen od strane rimskog imperatora Klaudija. Optužili su ga zbog toga što je venčao rimske vojnike, što je u to vreme bilo zabranjeno. Smatralo se da samo slabi i nejaki vojnici sebi mogu da dopuste da se zaljube. U Antičkom Rimu još pre pogubljenja Svetog Valentina, Rimljani su slavili između 13. i 15. februara praznik u okviru koga su muškarci žrtvovali pse ili koze, zatim bi ih odrali, a mlade devojke bi šibali kožom životinje. I same devojke su pristajale na to pošto se smatralo da će ih ovaj surovi običaj učiniti plodnim.

Zanimljivo je i da je Klaudije pogubio dva Valentina baš na 14. februar ali različitih godina. Katolička crkva je u njihovu čast taj dan proglasila praznikom. Otprilike u isto vreme, Normani su slavili Dan Galatina, koji je predstavljao ljubavnika žena. A Galatin i Valentin zvuče dosta slično pa su se dva praznika tokom godina spojila. Kasnije je Šekspir u svojim delima pominjao Dan zaljubljenih, nakon čega se obeležavanje ovog dana ubrzo proširilo Evropom tog vremena.

Početkom 20-og veka, u sred velike ekonomske ekspanzije, kompanije su u Danu zaljubljenih otkrile dobar način da se zaradi. Prvi proizvod napravljen baš za tu priliku su bile čestitke. Kasnije su i drugi shvatili da je sve to sjajna ideja. Tako se danas širom sveta potroši velika količina novca samo na taj dan, što nas dovodi do zaključka da je danas Dan zaljubljenih više biznis nego proslava ljubavi.