Koliko dugo kuvana hrana sme da stoji van frižidera tokom leta?

Leti se lako dogodi da šerpa sa ručkom ostane na šporetu „dok se ne ohladi“, da se meso sa roštilja satima iznosi i vraća na sto ili da sendviči provedu pola dana u automobilu. Hrana pritom može izgledati potpuno ispravno, ali to ne znači da je bezbedna za jelo.

Prema smernicama Evropske agencije za bezbednost hrane, kuvanu i drugu kvarljivu hranu ne bi trebalo držati na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

Kada temperatura pređe 32 stepena, američka služba za bezbednost hrane preporučuje još strože pravilo: hranu treba rashladiti ili pojesti u roku od jednog sata.

To vreme ne počinje kada završite obrok, već od trenutka kada je jelo skinuto sa šporeta, izvađeno iz rerne ili doneto iz prodavnice.

Pravilo koje vredi zapamtiti: dva sata, a po velikoj vrućini jedan

Ovo pravilo odnosi se na ukupno vreme koje je hrana provela van frižidera. Ako je, na primer, bila na stolu 45 minuta za vreme ručka, a zatim ponovo izneta tokom večere, oba perioda se sabiraju.

Poseban oprez potreban je kada se jede na terasi, u bašti ili na plaži. Temperatura hrane na direktnom suncu ili u zatvorenom automobilu može brzo postati znatno viša od spoljne temperature.

Koliko dugo hrana može da stoji van frižidera?

• Na uobičajenoj sobnoj temperaturi: najviše dva sata.
• Kada je temperatura viša od 32°C: najviše jedan sat.
• U frižideru na temperaturi od 1 do 5°C: većina kuvanih ostataka može se čuvati tri do četiri dana.
• Ako se hrana održava toplom na najmanje 60°C: može ostati poslužena dok se ta temperatura neprekidno održava.

Koja kuvana jela su najosetljivija?

Pravilo od dva sata ne odnosi se samo na meso. Među namirnicama koje ne treba dugo ostavljati van frižidera nalaze se:

• kuvano, pečeno i grilovano meso;
• riba i morski plodovi;
• jela sa jajima, mlekom, pavlakom ili sirom;
• supe, čorbe, gulaši i sosovi;
• kuvani pirinač i testenina;
• kuvani krompir i drugo termički obrađeno povrće;
• pica, sendviči i salate sa kvarljivim sastojcima;
• ostaci hrane naručene iz restorana.

Česta greška je pretpostavka da će jelo biti bezbedno zato što nema majonez ili meso. Međutim, i kuvani pirinač može predstavljati rizik ako satima ostane na toplom.

Određene spore bakterije mogu preživeti kuvanje, a zatim se razmnožavati dok se pirinač sporo hladi na sobnoj temperaturi. Zbog toga ostatke ne treba ostavljati preko noći u šerpi, čak ni kada prostorija deluje prijatno i nije izložena suncu.

Da li hrana prvo mora potpuno da se ohladi?

Ne treba čekati da se velika šerpa potpuno ohladi na kuhinjskom pultu. Upravo tokom dugog i sporog hlađenja hrana provodi previše vremena na temperaturi pogodnoj za razmnožavanje mikroorganizama.

Bolje rešenje je da:

• veću količinu hrane rasporedite u nekoliko manjih i plićih posuda;
• veoma veliku količinu supe ili gulaša podelite na manje porcije;
• posude stavite u frižider najkasnije u roku od dva sata;
• ne pretrpavate frižider, kako bi hladan vazduh mogao da cirkuliše.

Austrijski zdravstveni portal navodi da bi temperatura frižidera trebalo da bude između 1 i 5°C. Ako niste sigurni koliko je vaš frižider zaista hladan, mali termometar za frižider može biti korisniji od podeoka na regulatoru, koji ne prikazuje uvek tačnu temperaturu.

Ne pretrpavajte frižider kako bi hladan vazduh mogao nesmetano da cirkuliše. Dodatni oprez potreban je tokom prekida električne energije, jer zatvoren frižider ne može neograničeno da održava bezbednu temperaturu.

Pročitajte i naš vodič za pravilno čuvanje hrane tokom vrućina i nestanka struje.

Može li podgrevanje da spase ručak koji je dugo stajao?

Ne uvek. Temeljno podgrevanje može uništiti mnoge bakterije, ali nije pouzdan način da se „popravi“ hrana koja je satima stajala na toplom. Neki mikroorganizmi mogu proizvesti toksine koji ostaju prisutni i nakon ponovnog zagrevanja.

Zato nije bezbedno razmišljati: „Prokuvaću još jednom i biće dobro.“

Ako ne znate koliko dugo je kvarljivo jelo bilo van frižidera ili je ostalo na stolu tokom cele noći, sigurniji izbor je da ga bacite.

Miris i izgled nisu pouzdan test

Hrana može biti zdravstveno nebezbedna iako:

• nema neprijatan miris;
• nije promenila boju;
• nema vidljivu buđ;
• ukus joj deluje normalno.

Bakterije koje izazivaju trovanje hranom ne moraju prouzrokovati promene koje možemo da vidimo ili osetimo. Probati mali zalogaj da biste utvrdili da li je jelo „još dobro“ zato nije pouzdana provera.

Roštilj, piknik i putovanje: sat počinje čim hrana izađe iz hladnog

Na porodičnim okupljanjima hrana često provede više vremena na stolu nego kod običnog ručka. Umesto iznošenja cele količine, praktičnije je služiti manje porcije i dopunjavati ih po potrebi.

Hladnu hranu držite u rashladnoj torbi sa dovoljno ledenih uložaka, a torbu otvarajte što ređe. Nemojte je ostavljati u gepeku ili na sedištu automobila dok završavate druge obaveze.

Za topla jela potrebna je oprema koja zaista održava temperaturu iznad 60°C. Posuda sa hranom koja je na početku bila topla, ali se satima postepeno hladi, ne smatra se bezbednim načinom čuvanja.

I pribor je važan: isti tanjir ili hvataljke koji su korišćeni za sirovo meso ne treba ponovo koristiti za pečenu hranu.

Rashladnu torbu nemojte ostavljati na sedištu ili u gepeku dok završavate druge obaveze. Va\no je da znate i koje namirnice nikada ne bi trebalo ostavljati u automobilu tokom leta.

Ako planirate celodnevni boravak napolju, posebno ukoliko ste na moru, potrebno je znati i koju hranu treba izbegavati na plaži.

Koliko dugo ostaci mogu da se čuvaju u frižideru?

Većinu pravilno rashlađenih kuvanih ostataka preporučljivo je pojesti u roku od tri do četiri dana. Korisno je na posudi napisati datum, posebno kada se u frižideru nalazi više jela pripremljenih različitim danima.

Ako znate da ostatke nećete pojesti na vreme, zamrznite ih ranije, a ne poslednjeg dana čuvanja.

Hranu prilikom podgrevanja treba zagrejati ravnomerno, sve dok ne bude potpuno vruća i u sredini. Kod mikrotalasne pećnice jelo promešajte ili okrenite jer pojedini delovi mogu ostati hladni.

Kada je potreban poseban oprez?

Posledice trovanja hranom mogu biti teže kod:

• trudnica;
• male dece;
• starijih osoba;
• ljudi sa oslabljenim imunitetom;
• osoba sa određenim hroničnim bolestima.

Za njih ne bi trebalo praviti kompromis sa hranom za koju nije poznato koliko dugo je bila van frižidera.

Ako se nakon obroka pojave učestalo povraćanje, jaka dijareja, visoka temperatura, krv u stolici, znaci dehidratacije ili izražena slabost, potrebno je zatražiti savet lekara. Poseban oprez potreban je kod trudnica, dece i starijih osoba.

Pravilno čuvanje hrane samo je jedan deo letnje rutine. Važno je prilagoditi i izbor obroka, tako da je jako važno i paziti kako se hraniti kada vrućina smanji apetit.

Najjednostavnije pravilo za letnje dane

Kuvanu i kvarljivu hranu vratite u frižider u roku od dva sata, a tokom velike vrućine u roku od jednog sata. Ne čekajte da promeni miris i ne računajte da će je ponovno kuvanje učiniti bezbednom.

Kada postoji dilema koliko je dugo jelo stajalo na toplom, nekoliko sačuvanih porcija nije vredno rizika od trovanja cele porodice.