„Tata mi je bio u logoru, brat na prvoj liniji, a ja u ratu”: Potresna ispovest Enisa Bešlagića o paklu kroz koji je prošla njegova porodica

Iako ga publika uglavnom prepoznaje po vedrom duhu i ulogama koje izmamljuju osmeh na lice, malo ko zna kroz kakav je pakao prošao tokom ratnih godina na Balkanu.

Enis Bešlagić je sada potpuno otvoreno progovorio o porodičnoj tragediji, izbeglištvu, ali i odluci da sa samo 18 godina uzme pušku u ruke.

Od grobara u Nemačkoj do povratka na ratište

Kao šesnaestogodišnjak, Enis je bio prinuđen da zbog rata napusti dom i kao izbeglica ode u Nemačku kako bi preživeo. Tamo je, još uvek kao maloletnik, radio najteže poslove, uključujući i rad na groblju.

Ipak, čim je postao punoletan, doneo je odluku koja mu je promenila život – odlučio je da se vrati u rodnu Bosnu i Hercegovinu jer je osećao duboku odgovornost prema svojoj domovini.

Nakon povratka, glumac se odmah stavio na raspolaganje vojsci.

"Tih nekih otprilike godinu i nešto dana bio sam u ratu, nisu me zadesile neke velike akcije, Bogu hvala. Nekako je bilo tada već smirivanje situacije, bilo je pred kraj, tako da su nas koristili za neke druge stvari. Moj brat bio je na prvoj liniji obrane, tata mi je bio u logoru, i mi nikada nismo odrastali u mržnji”, ispričao je Bešlagić u emisiji „Show na kvadrat”.

Glumac godinama pokušava da spoji pokidane veze na Balkanu

Uprkos strašnim porodičnim traumama – činjenici da mu je otac preživeo logor, a brat direktne borbe na frontu, Enis je ostao dosledan ideji mira.

Kroz svoj autorski projekat „Da sam ja neko”, ali i u javnim istupima, on već godinama glasno kritikuje političke tenzije i insistira na tome da mržnja među narodima na ovim prostorima konačno mora da prestane, upozoravajući da smo „teren prepustili budalama”.

U razgovoru za Kurir, glumac je poslao moćnu poruku koja pogađa direktno u srce i podseća nas na prave ljudske vrednosti.

„Prestali smo da verujemo da ljubav može biti naše oružje kojim ćemo osvojiti svet, a ne puškama i ratovima. Koliko god da se trudimo da se ogradimo, mi smo stanovnici ove planete i vrlo utičemo na okolinu i na sve što se dešava. Ne mogu ja da zapalim nešto, na primer, u svom Tešnju i da to ode u atmosferu, a da kažem da me je baš briga jer sam vatru zapalio na svom imanju. Moramo da mislimo jedni o drugima jer za sve na ovom svetu ima dovoljno mesta. Mislim da je najveći problem taj što previše prostora dajemo kapitalu i robujemo parama”, zaključio je Enis Bešlagić.