Digitalni lekar ili opasna igra: Da li smemo da poverimo svoje zdravlje veštačkoj inteligenciji?

Živimo u eri gde nam je odgovor na svako pitanje udaljen samo jedan "klik" ili upit poslat čet-botu. Sve više ljudi, umesto u čekaonice domova zdravlja, odlazi na ChatGPT tražeći dijagnozu za simptome koji ih muče.

Iako tehnologija napreduje nezapamćenom brzinom, stručnjaci iz oblasti medicine, psihologije i IT sektora podižu crvenu zastavicu: možemo li zaista poveriti sopstveni život algoritmu?

Zamka "pametnih" odgovora: AI ne razume, on samo pogađa

Mnogi korisnici doživljavaju veštačku inteligenciju kao sveznajuće biće, ali istina je znatno jednostavnija i, na neki način, strašnija.

IT stručnjak Strahinja Dević razbija mit o "pameti" ovih sistema, objašnjavajući da je reč o čistoj statistici, a ne o razumu.

"To su veliki jezički sistemi koji se samo pretvaraju da su pametni. ChatGPT zapravo ne razume nikoga, on je samo treniran da daje statistički najverovatniji tačan odgovor. Strašno je samouveren čak i kada priča gluposti ili 'halucinira', jer on nema moć dedukcije, rezona niti morala", ističe Dević.

Osim što troši neverovatnu količinu energije (jedno pitanje troši više struje nego punjenje telefona!), AI pamti sve što mu kažete o svojoj intimi, kreirajući profil koji ostaje u bazi podataka zauvek.

Kobne posledice banalizovanja simptoma

Najveći rizik leži u tome što algoritam nema "širu sliku" o vama kao osobi. On ne zna vašu istoriju bolesti, vaše navike, niti kako vaše telo reaguje na određene supstance.

Dr Zorica Lazić upozorava da saveti o suplementima, koji deluju bezazleno, mogu biti fatalni.

"Problem nastaje kada pitate AI šta da uzmete za imunitet, a on vam preporuči vitamine C, D ili cink, ne znajući vašu istoriju bolesti niti terapiju koju već pijete. Onkološki pacijenti koji su na ozbiljnim terapijama mogu imati burne reakcije čak i na suplemente. Nešto banalno poput vitamina C može ući u ozbiljnu interakciju sa njihovom redovnom terapijom", objašnjava dr Lazić.

ChatGPT ne može zameniti lekara, niti ljudi treba da se konsultuju sa njim o dijagnozama.

Zašto se radije poveravamo mašini?

Zanimljiv fenomen primećuju i psiholozi. Ljudi se lakše poveravaju čet-botu jer "ne moraju da ga gledaju u oči".

Psihološkinja Jovana Stojković navodi da klijenti sve češće dolaze sa gotovim rešenjima koja im je servirala veštačka inteligencija.

"Klijenti često pitaju ChatGPT stvari kojih se stide ili teme koje nikada ranije nisu otvarali. Međutim, primetno je da kod mladih ovaj alat pospešuje usamljenost. Kada ih pitam koliko imaju prijatelja, navode brojke od nekoliko hiljada sa društvenih mreža, što pokazuje poremećenu percepciju stvarnosti", primećuje Stojković i dodaje da su najugroženija deca od 13 i 14 godina".

Alat za profesionalce, a ne za "guglanje"

Iako postoje specijalizovani alati poput Chat Health-a ili Open Evidence-a, oni su dizajnirani da pomognu lekarima da brže analiziraju podatke, a ne da služe opštoj populaciji za samolečenje.

Ova važna tema pokrenuta je u novoj emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1, gde su gosti pokušali da osveste javnost o tome da, iako AI može da napiše pesmu ili mejl, on još uvek nema moć dedukcije potrebnu da bi sačuvao ljudski život.