Srđan Miletić preživeo 11 operacija i dva puta kliničku smrt: "Nema anđela, nema svetlosti"

Humor kao štit protiv teške bolesti

O teškim danima provedenim u bolnici, ali i o tome kako je humor koristio kao mehanizam odbrane, govorio je u podkastu „Lobotomija“, gde je bez zadrške podelio iskustva koja su mu promenila život.

"Nisam imao ni zdravstveni karton, a kad sam krenuo, pootvarao sam sve kartone. Svaki dan je bilo nešto beskrajno smešno. Ako i nije bilo smešno, ja sam ga iskrivio da mi bude smešno. Kad imaš zdravstvene probleme, nebitno je da li si ih prihvatio. Imaš ograničenja i ne možeš drugačije. Nisam klonuo duhom nijednog trenutka. To je deo porcije go*ana koju svako pojede. Kad smo već tu, ajde da vidimo šta je smešno" – ispričao je glumac.

Miletić je istakao da je i u najtežim situacijama pokušavao da zadrži duh i raspoloženje, čak i kada su lekari smatrali da preteruje.

"Ložio sam pacijente oko sebe dok me doktori nisu zamolili da ne lupetam. Rekao sam im da obrate pažnju da im, kad rade karotidu, ne preseku „žicu za onu stvar“. Doktor mi je rekao da to ne pričam jer ne može da im objasni da takva žica ne postoji. A svi imaju po 80 godina i brinu da li će imati erekciju. I kako da se ne smeješ" - prisetio se.

Srđan Miletić o iskustvu kliničke smrti

Glumac je otvoreno govorio i o iskustvu kliničke smrti, bez dramatizacije i mistifikacije.

"Da sam realno sagledavao stvari, ubio bih se. Ranije sam se mnogo nervirao i doveo sebe do raspadanja. Video sam dosta smrti. I sam sam malo umirao. Smrt je jedina izvesna stvar, pa kad dođe – dođe. Nije ništa strašno" - rekao je.

Opisao je i šta je, kako kaže, video „s druge strane“.

"Nema anđela, nema svetlosti. Samo nema struje. Sećam se trenutka kada je nestala i kada se vratila. Između je mrak. Nema bola. Boli pre toga, ali sama smrt ne. Samo nestane struje. Kad se probudiš, malo si lud tri dana jer ćelije pamte da si umro. Treba vremena da shvatiš gde si – objasnio je Miletić. Otkazuje jedno po jedno. Imao sam 11 operacija, ali sam se izvukao. Ne bojim se smrti. Otac mi je umro na rukama kad sam imao 17 godina. Kad prođeš strašne bolove, shvatiš da ima gorih stvari od smrti. Bol je jedna od njih" - iskreno je rekao.

Za kraj, podelio je i detalj koji, kako kaže, najbolje govori o njegovoj izdržljivosti.

"Izdržao sam ručnu punkciju bedarne kosti. To je kada ti, praktično vadičepom, ručno buše kost. Bez anestezije. I posle toga treba da se žališ? Čim ne boli, dobro je." - zaključio je.