Januar – mesec novih početaka, ali i razvoda: zašto se parovi tada najčešće razilaze

Pritisak glani razlog razvoda

Ana Rodić, savetnica za lični i profesionalni razvoj, u emisiji “Uranak” na televiziji K1, ukazala je na pritisak koji savremeni način života i društvene mreže nameću pojedincima.

Životne odluke

Ona objašnjava da nije slučajno što se važne životne odluke često donose upravo nakon praznika ili većih životnih događaja.

“Poslednjih godina, kako su društvene mreže sve prisutnije i kako se forsiraju određene aktuelnosti, postalo je uobičajeno – ali mislim da to stvara i pritisak – da se važne odluke i rezolucije donose u skladu sa kalendarom. Neki ljudi možda nisu spremni da to urade 31. decembra ili u januaru. Možda imaju druge životne situacije koje ih u tome sprečavaju“, rekla je Ana Rodić.

“Ima smisla što se takve stvari dešavaju posle praznika ili određenih događaja u kojima su ljudi izbačeni iz rutine. Imali smo sličan trend i nakon korone. Posle letnjih odmora takođe dolazi do raznih dešavanja, pa i do povećanog broja razvoda. Postoji statistika koja pokazuje da se ljudi češće razvode u avgustu ili septembru”, navodi.

Guranje problema pod tepih

Prema njenim rečima, razlog za to leži u načinu na koji ljudi funkcionišu u svakodnevici.

"U svakodnevnom životu, pod mnoštvom obaveza, ljudi često guraju probleme pod tepih i ne suočavaju se sa njima. Posebno tokom praznika fokusirani su na atmosferu, dodatne obaveze i na sliku koju možda žele da drugi imaju o njima. Kada praznici prođu i kada se vrate svakodnevici, shvate da problemi i dalje postoje. Zbog toga januar često postane kap koja prelije čašu“, objašnjava savetnica za lični i profesionalni razvoj.

Razlozi koji dovode do naglih odluka o razvodu, Ana Rodić ističe da takve promene retko nastaju iznenada.

“Ljudi možda takve odluke donesu preko noći, ali se razlozi za njih najčešće dugo gomilaju. U jednom trenutku dolazi do kulminacije. Kada do nje dođe, pitanje je koliki je čiji prag trpeljivosti i kako ljudi pristupaju toj situaciji – da li afektivno ili ipak uključuju racio. Važno je i kakav način komunikacije imaju, kako sa sobom, tako i sa partnerom. Ako do tada nisu razgovarali sa partnerom kao sa osobom koja ima svoje želje, potrebe, probleme i strahove, mala je verovatnoća da će to učiniti u trenutku kulminacije. Tada će uglavnom biti prisutna gorčina i upiranje prsta u drugu stranu, a to nikada nije dobro“, kazala je.

Govoreći o značaju konflikta u partnerskim odnosima, Ana Rodić ističe da neslaganja ne moraju nužno da budu nešto negativno.

“Konflikt ne znači nužno svađu ili nešto loše, ukoliko ljudi znaju kako u njemu da deluju. Reč je o suočavanju različitih mišljenja i potpuno je u redu da imam drugačije mišljenje od svog partnera, uz uvažavanje njegovog stava i iznošenje argumenata. Važno je da zajedno sagledamo da li idemo ka istom smeru i cilju, kao i šta svako od nas može da koriguje kako bismo do tog cilja zajedno stigli“, zaključila je.