Magdalena Milić u takmičenju GNTM-a 2025 osvojila je drugo mesto, a u intervjuu za Svet Plus govori o životu posle kamera, poreklu, skromnosti i snazi da ostane verna sebi uprkos svemu.Magdalena, čestitamo na ogromnom uspehu u GNTM 2025! Da li si verovala da ćeš dogurati do samog finala?Hvala puno na tome i za svu podršku koju ste nam pružili. Iskreno rečeno, sve se to spontano dogodilo. Nikada se pre nisam bavila manekenstvom, ali onda su me počele zaustavljati agencije na ulici. Nisam nikada bila spremna za to, jer nisam imala iskustva, ali mi je to oduvek bila želja – da se bavim manekenstvom. Spontano sam onda videla na društvenim mrežama da mogu da se prijavim za GNTM, i tako sam to odmah uradila bez razmišljanja i ikakve nade – i eto gde sada stojim.Kada se danas pogledaš u ogledalo – vidiš li devojku koja se prijavila na GNTM, ili potpuno novu Magdalenu? Šta se u tebi najviše promenilo?U svemu tome mi je uvek bio najveći cilj da ostanem takva kakva jesam, da se vratim kući i da sam ona ista osoba. Tako da moram reći da sam po karakteru ostala ista, ali što se tiče mog samopouzdanja i manekenstva – napravila sam jedan veliki korak, možda i najveći u mom razvoju kao osobe. Ali sve u svemu – treba uvek ostati skroman i znati svoje poreklo.
Povezane vesti
Dolaziš iz porodice sa balkanskim korenima – koliko ti je taj identitet bio snaga, a koliko izazov dok si gradila sebe u međunarodnom svetu mode?Znate, uvek su mi govorili: „Promeni prezime, jer ćeš prolaziti lakše kroz život“ – nema veze da li u studijama ili bilo gde. Ali ja sam uvek rekla da sam ponosna na svoje poreklo i da želim sve da završim sa svojim prezimenom. Da li teže ili ne – na kraju dana želim da se potpišem sa Milić, mnogo ponosno i skromno.Publika te je zavolela jer nisi bila “klasičan model” – šta si sebi svakog dana govorila dok su kamere snimale, a ti si pokušavala da ostaneš verna sebi?Posebna si - eh, baš zato što ne izgledaš kao svaka druga devojka, a posebno si lepa jer ti je srce na pravom mestu.U kom trenutku tokom takmičenja si osetila: “Ja sam sada žena koja zna svoju vrednost”? Da li je to bila neka pobeda, suza, podrška iza scene?Baš u prvom trenutku kada sam stala ispred kamere za slikanje i kad sam prvi put hodala u dizajnerskim stvarima. To je svaki put iznova neopisiv osećaj, nešto što me kao osobu ispunjava.
U tvojim očima se vidi emocija i dubina – kako si naučila da ne glumiš, nego da zaista živiš ispred kamere?Tu nije bilo ništa da se nauči – jednostavno sam uvek bila verna sebi. Moje granice su bile moje granice koje niko nije smeo da prekorači. To mi je, u stvari, uvek i pomoglo – posebno kad mi je mama došla tokom takmičenja u posetu, i posle par dana sam joj postavila pitanje: „Mama, jesam li još uvek ona ista Magdalena koju poznaješ?“ Ona mi je samo odgovorila: „Jesi, potpuno si ista Magdalena, samo što si još zrelija.“ I to mi je bilo nešto najbitnije i pokazalo mi da sam na pravom putu.Mnoge devojke sanjaju o GNTM-u, ali se ne usude da se prijave. Šta bi rekla onima koje imaju strah da nisu “dovoljno dobre”?Uvek, ali uvek savetujem: ako ne probaš – nećeš znati. I ako dobiješ jedno „ne“, ništa nisi izgubila. Svaki trud se kad-tad isplati - nije uvek sve u pobedi! Pozitivnost je nešto najbitnije. Uvek vidi u svakoj situaciji najbolje, čak i ako ti je u tom momentu teško – sve se dešava s razlogom.Kako izgleda tvoj život danas, kada kamere nisu uključene? Imaš li još uvek svoje male rituale iz "stare Magdalene"?Ja sam još uvek ona ista Magdalena koja nedeljom ide kod babe na sarmu, koja izlazi nenašminkana ili nesređena napolje. Jedino što se promenilo je to što sam pronašla ljubav prema manekenstvu.
Da li si imala neki trenutak tokom takmičenja kad si poželela da odustaneš? I šta te je tada zadržalo?Bio je jedan trenutak na početku, kada smo počeli da živimo svi zajedno, kamere tokom spavanja, stalno neka pitanja... Bila sam jako emotivna, jer to nije bilo moje okruženje, i baš tada sam pomislila: to je to, kraj – ne mogu ja to.Ali onda, kada smo imali zadatke koji se tiču manekenstva, rekla sam sebi: „Ja toliko volim to što radim – ne smem da odustanem. Samo su mi neke situacije nepoznate, ali to što je nepoznato ne znači da je loše.“Ako jednog dana budeš u žiriju GNTM-a – šta ćeš tražiti u devojkama: hod, stav ili srce?Ja bih rekla – od svega po malo, jer su sva tri aspekta jako bitna, bar meni. Hod mora da „pase“, ali može da se trenira. Stav je nešto – ili ga imaš ili ga nemaš. A srce – eh, to je nešto posebno lepo, jer to zrači.Koju rečenicu izgovaraš sebi kada se svet uzdrma, a ti moraš da ostaneš uspravna?To je rečenica koju mi je mama uvek govorila: „Kad padneš – ustani, bori se dalje i pokaži sebi tri puta više da možeš!“ Hvala mojoj mami na ovom mestu na tako lepom vaspitanju – jer to mi je najlepši aksesoar.U finalu si stajala rame uz rame s Danielom Đokić, koja je na kraju i odnela pobedu. Kako bi opisala vaš odnos danas – postoji li rivalitet ili ste ostale u lepom kontaktu? I za kraj – hajde da budemo iskreni: šta to devojke sa Balkana imaju u sebi što svet jednostavno ne može da ignoriše? Lepo pitanje. Daniela i ja imamo jako lep i iskren odnos. Postale smo jako dobre drugarice kroz sve to što smo zajedno prošle. Ja sam njoj bila svo vreme podrška, kao i ona meni. Na kraju smo čak delile jedan krevet, odeću i dubinsku ljubav jedna prema drugoj. Rivalitet nikada, ali nikada nije bio tema. I moram reći da Daniela i ja uvek smo imale poseban odnos koji niko drugi nije mogao da ima – upravo zbog toga što smo devojke sa Balkana. Devojke sa Balkana su opasne, ogromna konkurencija – jer kad one nešto žele, budi siguran da će to i dobiti. Eh, toliko ću reći – jake osobine smo.
