Spasovdan - praznik vere, običaja i zajedništva

Prema hrišćanskom verovanju, tog dana Isus Hristos se, nakon što je vaskrsao, vazneo na nebo pred svojim učenicima, ostavljajući im obećanje o dolasku Duha Svetoga.

Ovaj praznik ima dubok duhovni značaj, ali je i bogat narodnim običajima koji se vekovima prenose s kolena na koleno.

Tradicija i običaji

U mnogim krajevima Srbije i danas se održavaju litije – svečane povorke koje obilaze sela, zapise (sveta stabla), i mole se za zdravlje, plodnu godinu i zaštitu od zla.

Zapisi se ukrašavaju cvećem, a narod okupljen oko njih izgovara molitve i zahvalnosti. U pojedinim mestima prave se krstići od leskovih grančica koji se potom postavljaju na njive, kuće ili u torove da bi doneli blagostanje i čuvali od nepogoda.

Verovanja

Veruje se da se na Spasovdan ne radi. Teški poslovi, posebno u polju, izbegavaju se, jer se smatra da svako ko tada radi može navući nesreću na dom. Mnogi muškarci se tog dana ne briju, žene ne peru kosu, a deca se ne kupaju – što sve potiče iz starog narodnog verovanja o zaštiti od loših sila.

Spasovdan je i slava grada Beograda, što seže još u vreme despota Stefana Lazarevića. Iako je ova tradicija bila prekinuta tokom prošlog veka, danas se svake godine obnovi litijom kroz centar grada, okupljajući vernike, sveštenstvo i građane u zajedničkoj molitvi i sećanju.

Pored duhovne dimenzije, ovaj praznik podseća na značaj zajedništva, porodice, ljubavi i vere – vrednosti koje nas i danas, možda više nego ikada, okupljaju i čine jačima.