Glumica Branka Katić doživela je ogroman gubitak 2022. godine kada su, u kratkom vremenskom razmaku, preminuli njeni roditelji, koji su bili nerazdvojni tokom celog života. U razgovoru za magazin Gloria, Branka je podelila svoja osećanja: „Poslednje dve godine bile su za mene vreme velikih promena. Život mi se potpuno preokrenuo nakon što su mama i tata otišli, jedno za drugim. Bili su izuzetno povezani, a ja sam ostala da nosim njihovo nasleđe.“Branka, poznata po svojoj privatnosti, retko govori o ličnom životu. Međutim, u dirljivoj ispovesti za hrvatski Telegram, progovorila je o detinjstvu obeleženom majčinom borbom s bipolarnim poremećajem, koji je ostavio snažan trag na nju i njenu porodicu.
Majčina borba s bipolarnim poremećajem
Kada je Branka imala samo deset godina, njena majka prvi put je zapala u depresiju, što je za porodicu bio šok. „Mama je prestala da jede, govori, brine o sebi. Bila je potpuno odsutna, sa praznim pogledom, a svega ju je bilo strah“, prisećala se glumica. Početni pokušaji da potraže pomoć naišli su na otpor, jer je majka odbijala posetu psihijatru, smatrajući to sramotnim. „U to vreme, retko ko je išao na terapiju. Nismo znali šta se dešava, a mama je postala kao neko drugi – iz vesele i nežne osobe pretvorila se u osobu koju nismo prepoznavali“, dodala je Branka.Porodica – Branka, njen otac i starija sestra Maja – bila je zbunjena i uplašena. Majka je dugo odbijala lekove, a prihvatanje terapije bilo je mukotrpan proces. „Najviše me plašio njen izgubljeni pogled, ta zatvorenost. Pitala sam se hoće li ikada ponovo biti moja mama“, priznala je glumica. U depresivnim fazama, majka je bila potpuno otuđena, nesposobna za bilo kakvu aktivnost. U maničnim fazama, pak, bila je energična, ali često razdražljiva, iako je ponekad ispoljavala neverovatnu snagu – poput pomoći ocu devojčice iz Irana da pronađe hirurga u Beogradu za operaciju svoje ćerke.Porodična dinamika i podrška
Majčina bolest duboko je uticala na porodicu. Brankin otac, nesposoban da razume situaciju, isprva je mislio da se majka ponaša namerno. „Tugovao je na svoj način, dok je moja sestra Maja preuzela odgovornost. Kao devet godina starija, brinula je o svima nama, iako joj je bilo teško da prihvati mamu u tom stanju“, ispričala je Branka. Maja je, uprkos mladosti, postala stub porodice, preuzimajući majčinu ulogu.Branka, iako veoma mlada, učila je da ne krivi majku. „Osećala sam njenu tugu i shvatila da svet može biti nesavršen. Kasnije, kada sam saznala da je bipolarni poremećaj hemijski problem, bilo mi je još teže što prolazi kroz to“, rekla je. Ova svest pomogla joj je da razume majčinu patnju i sačuva ljubav prema njoj, uprkos izazovima.Kako društvo može bolje podržati osobe s bipolarnim poremećajem?
