Kako noćno svetlo utiče na san i zdravlje srca

Štetnost

Prema novim podacima koje su analizirali istraživači sa Harvard univerziteta, izlaganje veštačkom svetlu tokom noći direktno je povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Studija je pokazala da čak i minimalna količina svetlosti tokom spavanja može loše uticati na zdravlje srca.

Koristeći napredne tehnike snimanja mozga i satelitska merenja, naučnici su proučavali kako svetlosno zagađenje utiče na ljudski organizam.

Rezultati su potvrdili da je veća izloženost svetlosti povezana sa:

• povećanom aktivnošću centara za stres u mozgu,
• upalom krvnih sudova,
• većom verovatnoćom razvoja srčanih oboljenja.

Kako noćno svetlo utiče na srčani stres?

"Znamo da faktori životne sredine, poput zagađenja vazduha i buke, mogu doprineti srčanim oboljenjima tako što utiču na živce i krvne sudove kroz stres“, izjavio je dr Sheidi Abohasem, šef PET/CT odeljenja za snimanje srca u Opštoj bolnici Masačusets i instruktor na Harvard Medical School.

On je istakao da je svetlosno zagađenje vrlo rasprostranjeno, ali nedovoljno proučeno.

Istraživanja trajala 10 godina

U studiju je bilo uključeno 466 zdravih odraslih osoba, prosečne starosti 55 godina. Učesnici su prošli detaljna PET/CT snimanja, dok su istraživači merili količinu veštačkog svetla u njihovim domovima tokom noći.

Praćenje je trajalo 10 godina, između 2005. i 2018. godine.

Rezultati desetogodišnjeg praćenja

U periodu od decenije, 17% učesnika razvilo je ozbiljne srčane probleme.

Oni koji su bili izloženi višim nivoima svetlosti noću imali su:

povećanu aktivnost moždanog stresa,

izraženiju upalu arterija,

veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Studija je otkrila da svako povećanje izloženosti svetlosti odgovara porastu rizika od srčanih oboljenja:

35% u periodu od pet godina,

22% u periodu od deset godina.

"Uočili smo gotovo linearnu vezu: što je veća izloženost noćnoj svetlosti, to je veći rizik od srčanih oboljenja. Čak i skromno povećanje svetla noću povezano je sa stresnim reakcijama u mozgu i arterijama“, naglasio je dr Abohasem sa Harvarda.

Mehanizam je jasan: mozak detektuje svetlo kao stresor, pokreće imunološki odgovor i izaziva upalu krvnih sudova. Ovaj proces doprinosi razvoju ateroskleroze i povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Najveći rizik zabeležen je kod ljudi koji žive u naseljima sa niskim primanjima i gustim saobraćajem - oblastima u kojima je svetlosno zagađenje najizraženije.

Praktični saveti za smanjenje izloženosti noćnoj svetlosti

• Držite spavaću sobu što tamnijom.
• Izbegavajte korišćenje telefona, televizora i ekrana pre spavanja.
• Postavite zavese za zamračivanje ili roletne.
• Koristite masku za spavanje.

U zajednici zagovarajte zaštitu uličnog osvetljenja i smanjenje svetlosnog zagađenja.

Isključujte spoljne izvore svetla koji nisu neophodni.

Birajte svetla sa senzorima pokreta.

"Svetlosno zagađenje je više od neprijatnosti - ono može aktivno povećati rizik od srčanih bolesti. Važno je da i kliničari i kreatori politika obrate pažnju na ovaj faktor“, dodaje dr Abohasem.

Dodatni rizici: uticaj na mozak i san

Negativni efekti izlaganja veštačkom svetlu ne zaustavljaju se na srcu. Ranije studije su pokazale da jaka spoljašnja svetla noću mogu:

• povećati rizik od Alchajmerove bolesti,
• narušiti cirkadijalni ritam,
• izazvati nesanicu i poremećaje sna,
• ubrzati kognitivni pad.

Kod starijih osoba, veza između noćnog svetla i rizika od Alchajmera bila je jača čak i od faktora poput alkohola, depresije, gojaznosti ili hroničnih oboljenja.

Važno!

Tekst je urađen prema naučnim istraživanjima sa Harvarda i služi u informativne svrhe. Ukoliko ste zabrinuti u vezi sa zdravljem srca, spavanjem ili izloženošću svetlosti, obratite se svom izbaranom lekaru.