Tuga kod tinejdžera
Mnogi tinejdžeri kriju tugu iza osmeha. Prepoznati te znakove može spasiti život - jer depresija ne mora uvek da izgleda tužno.Povezane vesti
Danas nije retkost videti nasmejano dete koje u sebi nosi ogromnu tugu.Živimo u vremenu kada se sve više toga prikriva iza savršenih fotografija, dobrih ocena i „sve je u redu“ rečenica.Ali šta ako taj osmeh nije znak sreće, već pokušaj da se sakrije bol koji vrišti iznutra?Stručnjaci ovaj fenomen nazivaju „depresijom iza osmeha“ – stanjem u kojem osoba deluje srećno, komunikativno i aktivno, ali se u sebi bori s dubokim osećajem praznine, tuge i bezvrednosti.Kod tinejdžera je ovo posebno opasno, jer su često majstori u skrivanju emocija – žele da deluju jaki, a zapravo su uplašeni i usamljeni.
Ako uz to primetite da vaše dete sve češće priča o tome da se „ništa ne isplati“, da „nema smisla“, ili se povlači iz društva, vreme je da reagujete.
Kako prepoznati depresiju sa osmehom kod tinejdžera
Depresija ne mora uvek da izgleda kao povlačenje i tišina. Ponekad je prisutna kod deteta koje se stalno šali, deluje raspoloženo i uvek ima „sve pod kontrolom“.Ali postoje mali, suptilni znaci koji mogu ukazivati da nešto nije u redu:- nagle promene raspoloženja i nestrpljivost
- problemi sa snom – previše ili premalo spavanja
- gubitak apetita ili prejedanje
- česte glavobolje i umor
- smanjena koncentracija i osećaj praznine
Ako uz to primetite da vaše dete sve češće priča o tome da se „ništa ne isplati“, da „nema smisla“, ili se povlači iz društva, vreme je da reagujete.
Foto: Freepik.com
Zašto je ovo stanje opasno
- Najveća opasnost „depresije iza osmeha“ je što deluje nevidljivo.
- Tinejdžer može svakog dana izgledati srećno, ići u školu, družiti se, ali se unutra raspada.
- Bez prave podrške i razgovora, ovakva stanja mogu dovesti do samopovređivanja ili suicidalnih misli.
- Zato je važno da roditelji ne ignorišu ono što osećaju u intuiciji - jer često prvo osete da „nešto nije u redu“.
Šta roditelji mogu da urade
- Najvažnije je da budete prisutni, a ne nametljivi.
- Tinejdžeru nije potreban sudija, već sigurno mesto.
- Postavljajte pitanja, ali ne forsirajte odgovore.
- Pokažite da ste tu, da ga čujete i da ne mora sve da rešava sam.
- Učite dete da je u redu osećati tugu, strah ili nemoć.
- Ako se stanje ne menja, potražite pomoć stručnjaka – psihologa ili psihoterapeuta.
- Ponekad jedan razgovor može promeniti sve.
