Marko Živić: Lud sam!

- Emotivan sam, romantičan i lud. Moja emotivnost je moj najveći neprijatelj. A potom, inteligencija. Dešava se da sam sa sobom patim i žalim. Žao mi je što ne možemo da kontrolišemo sujetu, zavist, ljubomoru, ali ja na tome radim svakog dana. To nas sve toliko ograničava i sputava da budemo otvoreni, da se suočimo sa svojim manama, i da kao bića napredujemo. Onda se isplačeš, pa teraš dalje - rekao je Marko i dodao da se jedino plaši sebe:
 
- Ne plašim se ničeg posebno. Jedino možda sebe i svog ludila. A klonim se ljudi koji mi otimaju energiju. Nemam ni snage ni vremena više za njih. Velike se čistke dešavaju u mom životu. To je valjda sindrom te četrdesete godine.