Da li je petak 13. zaista baksuzan dan?

Verovanja o nesreći na petak 13. imaju korene u raznim kulturama, religijama i mitologijama. U hrišćanskoj tradiciji, broj 13 često se povezuje sa izdajom, jer je Juda, koji je izdao Isusa, bio 13. gost na Poslednjoj večeri.

Pored toga, petak je dan koji se tradicionalno vezuje za razapinjanje Isusa, čime dobija dodatnu simboliku. Legenda čak kaže da je Eva ponudila jabuku Adamu upravo na petak, što dodatno učvršćuje ovaj dan u okvirima nesreće.

Međutim, priče o petku 13. nisu vezane samo za hrišćanstvo. Stari Rimljani su smatrali broj 13 simbolom disharmonije, jer je često dolazio kao "narušavanje" savršene celine broja 12, koji se smatra simbolom ravnoteže i savršenstva. Na primer, postoje 12 meseci u godini, 12 znakova zodijaka i 12 apostola.

Mitovi

Norveški mitovi dodatno doprinose ovom verovanju. Prema jednoj priči, bog Loki, poznat po svom zlu i prevarama, bio je 13. gost na večeri u Valhali, što je dovelo do tragedije i smrti omiljenog boga Baldera.

Jedan od najzloglasnijih istorijskih događaja povezanih s petkom 13. jeste hapšenje vitezova templara. Na taj datum, 13. oktobra 1307. godine, francuski kralj Filip IV. naredio je masovno hapšenje templara, što je rezultiralo njihovim mučenjem i pogubljenjem. Ovaj događaj dodatno je osnažio verovanje u nesrećnost ovog datuma.

Mitovi o petku 13. nisu ograničeni samo na drevne priče. U modernom dobu, mnogi ljudi i dalje osećaju nelagodnost kada se taj datum pojavi na kalendaru, iako nauka ne pruža dokaze da je taj dan drugačiji od bilo kog drugog.

Čak i matematičari, poput Tomasa Fermslera, ističu da broj 13 nije inherentno "baksuzan", već je njegovo značenje stvar tradicije i simbolike.

Bilo da verujete u priče o petku 13. ili ga smatrate samo običnim danom, zanimljivo je kako istorija, religija i mitologija oblikuju naša uverenja. Na kraju, svaki dan ima potencijal da bude srećan ili nesrećan – u zavisnosti od nas samih.