Zdravlje

Ljubav

Za par meseci 29 kilograma manje i to šetnjom! Evo kako!

Nije ni primetio kojom brzinom kilogrami "spadaju"... Za par meseci 29 kilograma manje i to šetnjom! Evo kako! U 20-oj godino ovaj mladić je težio skoro 100 kilograma pri visini 173 cm.

Za par meseci 29 kilograma manje i to šetnjom! Evo kako! Svet Plus





Ovaj članak je zasnovan na istinitoj priči jednog muškarca koji je uspeo da izgubi 29 kilograma za nekoliko meseci bez ikakvih dijeta, tableta i posebnih fizičkih opterećenja...



Pozivajući se na mišljenja naučnika i lekara, a takođe i po vlastitom iskustvu, on tvrdi da nema boljeg načina da se izgubi na težini – nego da se u svakodnevni život uključi obavezna šetnja! Na prvi pogled, ovaj savet izgleda isuviše banalno i nije baš jasno zašto se toliko pažnje pridaje običnom hodanju.

U 20-oj godino ovaj mladić je težio skoro 100 kilograma pri visini 173 cm.

Njegova težina je, nakon par meseci redovnog hodanja – manja za 29 kilograma!

Naravno, pri tome je pazio na ishranu, nije se prejedao, ali nije ni držao dijetu.

Ovim tempom nećete ni primetiti kako će kilogrami sami postepeno nestajati.






Da bismo razumeli zašto je hodanje toliko delotvorno u sagorevanju masnoća, treba shvatiti nekoliko činjenica:

1. Masnoća se može ukloniti samo uz pomoć fizičke aktivnosti. 90% masti sagoreva, uz prisustvo kisika, u mišićima. Stoga, od svemogućih dijeta i konzumiranja diuretika, koristi je vrlo malo. Da biste smršali - morate se kretati!

2. Hodanje je delotvornije u ovom od drugih vrsta sportskih aktivnosti, jer ono postupno oslobađa organizam od masnoća. Ovde, zapamtite, govorimo samo o mršanju, ne o fleksibilnosti i bildanju mišića gde ćete samo s hodanjem malo postići. Kod aktivnog sportskog opterećenja, ugljikohidrati sagorevaju u većoj meri. Težim vidovima sporta, bez adekvatne sportske ishrane, najverovatnije terate sebe na glad i umor, nego na izgaranje masnoća.

3. Kada hodate, u krv se luče hormoni, koje izazivaju osećaj sitosti. Osim toga, iz razložene masnoće oslobađa se dodatna energija – i vama je već potrebno manje hrane, naročito slatke, koja se najviše pretvara u masnoću.


4. Kod konstantnog smanjenog opterećenja, kao što je hodanje, dovodite organizam u stanje izgaranja masnoće i vaše telo će se opraštati od suvišnih kilograma.

5. Gojazni ljudi često ozlede kolena ili druge delove tela, kada se počnu bave tenisom ili trčanjem, na primer. Jer na njih pada ogroman teret.







6. Da biste se bavili hodanjem, nije potrebno imati člansku karte za teretanu, ili nositi sportsku opremu. Niko neće obraćati na vas pažnju ako niste baš u idealnoj formi.

Savet plus: Posebno je delotvorno hodanje ili blagi džoging ujutro, na prazan želudac jer direktno topi pohranjenu mast, a ne upravo pojedeni doručak!

Iz prethodno napisanog može se zaključiti, da se više masnoće sagoreva ako se vežba redovno i bez opterećenja, nego prilikom povremenog iscrpljivanja u teretani. Jednostavno hodanje – idealno je u svakom smislu.




Zašto je hodanje jedna od najboljih navika koju možete steći?

Svakodnevno brzo hodanje u trajanju od 30 do 60 minuta sagoreva kalorije, ubrzava metabolizam i podstiče izgradnju mišića. Redovna šetnja smanjuje rizik od srčanih bolesti, raka dojke, raka debelog creva, dijabetesa, moždanog udara i utiče pozitivno na dobro raspoloženje.

Povećava kapacitet pluća i pospešuje opskrbu organizma kisikom i stabilizuje krvni pritisak.

Šetnja manje opterećuje organizam i zglobove od trčanja pa je idealna rekreacija za osobe koje su lošije kondicije, prekomerno pretili ili srednjih i starijih godina.


Mozak dovodi u stanje meditacije

Dokazano je da šetnja može mozak dovesti u mirnije stanje. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da šetnjom, pogotovo u "zelenom" okruženju, mozak dovodimo u stanje meditacije. Ne samo da to dovodi do smanjenja stresa, nego nam popravlja koncentraciju i fokus.








Šetnjom punimo baterije

Ovo je još jedan dobar razlog da šetnju kroz zelene površine učinite jednom od top navika. Putem mnogih istraživanja naučnici su zaključili da šetnja kroz šumske i prirodne predele drastično smanjuje nivo stresa, ali takođe popravlja memoriju i pažnju. Osim toga, na taj način punimo baterije, odnosno popravljamo nivo energije. Priuštite sebi 20 do 30 minuta šetnje kroz zelene površine barem dva puta sedmično!



Šetnjom pospješujemo proizvodnju endorfina

Kao i svaka druga kardiovaskularna vežba, brzim hodanjem povećavamo lučenje endorfina, enzima i neuroprenosnika koji smanjuju lučenje hormona stresa i ublažavaju depresiju i efekte iste. Osim toga, zbog istih enzima popravlja se raspoloženje i samopouzdanje.



Šetnja s prijateljem je poželjnija

Ako želite ovu zdravu naviku učiniti još zdravijom, pozovite prijatelja ili prijatelje u šetnju. Pored toga što na taj način jačate socijalne veze, šetnja s prijateljem, supružnikom ili članom porodice, dokazano, pojačava otpornost na stres i stresne situacije. Istraživanja su pokazala i to da se fizičkim kontaktom s voljenom osobom ili čak s kućnim ljubimcem u toku šetnje smanjuje krvni pritisak.



Šetnjom smanjujemo psihički umor

Treba vam više energije i manje umora? Istraživanje sprovedeno u 2008. godini potvrdilo je da se vežbama, gde šetnja čini glavni deo, povećava nivo energije za 20%, a smanjuje psihički umor za čak 65%. Dokazano je da 20-minutna šetnja dnevno posebno dobro utiče na obolele od raznih oblika tumora. Osim umora, kod istih je zabeležen povećan otpor na bol.





Šetnjom do važnih odluka i ideja

Novo istraživanje američkih znanstvenika otkriva da šetnja čini više za vašu kreativnost od sedenja i da su osobe, koje svakodnevno šetaju za čak 60% kreativnije.

"Veliki broj ljudi ističe da tokom šetanja dođu do rešenja nekog problema”, izjavio je voditelj istraživanja dr Maril Opezo. U novom istraživanju, objavljenom u časopisu, naučnici su uspoređivali delotvornost sedenja, hodanja na svežem vazduhu i hodanja u zatvorenome.

U istraživanju je učestvovalo 176 odraslih osoba. Oni su morali da ispunjavaju zadatke koji naučnicima služe za merenje kreativnosti. Rezultati su pokazali da je hodanje na svežem vazduhu imalo najbolji učinak na kreativnost svih učesnika.n Osobe, koje su šetale u prirodi, su imale za 60% izraženiju sposobnost povezivanja ideja i dolaska do originalnog rešenja problema. Naučnici ističu da će šetnja u prirodi opustiti um, a istovremeno probuditi kreativnost jer se izlažemo različitim nadražajima, za razliku od šetanja u zatvorenom prostoru.
 

Nestorović: Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu!

Viber

Autor: O.J
Izvor: svetplus.com/ uspesnazena.com


>