20 godina od smrti Odri Hepbern (Foto)

Američki filmski institut 1999. godine proglasio je Odri Hepbern trećom najvećom zvezdom svih vremena, posle Ketrin Hepbern i Bet Dejvis. Oskara je dobila za ulogu u filmu "Praznik u Rimu", reditelja Vilijema Vajlera, koji je snimljen 1953. godine.

Koliku popularnost Odri Hepbern, koju mnogi smatraju i najlepšom ženom 20. veka, ima i dalje svedoči to što je na aukciji u Berlinu komplet poštanskih maraka sa njenim likom prodat za 430.000 evra. Nekoliko godina ranije, samo jedna poštanska marka postigla je cenu od 50.000 dolara.



Ime Odri Hepbern ne silazi sa lista najglumica i najlepših žena, modni stručnjaci po pravilu je ističu kao modnu ikonu. Tako je čipkana zvonasta haljina bez rukava, u kojoj je bila na dodeli Oskara, ali i igrala u filmu "Praznik u Rimu", nedavno prodata na aukciji za više stotina hiljada dolara.

Za Oskara je bila nominovana još nekoliko puta, između ostalog i za ulogu u filmu "Doručak kod Tifanija" iz 1961. godine, po kojoj je najviše upamćena, ali tada i po filmskom "debiju" naočara poznatih kao "avijatičarke".

Ljudi iz sveta filma koji su je poznavali pripisuju joj kao posebnu osobinu veliku skromnosti i nesebičnost. U dva navrata bila dečji ambasador UN. Formalno se udavala dva puta, ali su joj tabloidi pripisivali razne vanbračne veze, između ostalog, i sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem.

Odri Hepbern rođena je 4. maja 1929. u Briselu, majka joj je bila baronesa. Pravo ime bilo joj je Odri Ketlin Raston. U detinjstvu se školovala u privatnim internatskim školama u Engleskoj i Holandiji. Tokom okupacije Holandije pomagala je tamošnji pokret otpora. Po završetku rata, u Engleskoj je nastavila da pohađa časove plesa, u poznatoj baletskoj školi "Meri Lambert", ali su joj profesori savetovali da je napusti, jer je bila previše visoka za balet. Radila je kao horistkinja i dobijala manje uloge u filmovima.

Do sredine pedesetih godina prošlog veka snimila je, pored filma "Praznik u Rimu", još nekoliko filmova, uglavnom romantičnih komedija. Smatra se da je tek "Priča o kaluđerici" iz 1959. bio film koji je dokazao njene glumačke sposobnosti i van žanra romantičnih komedija, a za tu ulogu ponovo je bila nominovana za Oskara.



Krajem osamdesetih, kada je već drugi put postala ambasador dobre volje UNICEF-a, putovala je svetom ukazujući na stanje u kome deca žive, posebno u Etiopiji, Sudanu, Bangladešu…

Pred kraj 1992. snimila je spot kojim je promovisala, kako je tada pisano, neophodnost primirja u Sarajevu. Smatra se da je to bilo njeno poslednje pojavljivanje u javnosti. Otuda je jedan konvoj pod njenim okriljem, u novembru 1992. uz peripetije, noseći odeću i hranu za decu, dospeo u ratom zahvaćenu BiH.

Preminula je dva meseca kasnije, 20. januara 1993. u Švajcarskoj, u varošici Tolokenaz na Ženevskom jezeru, gde je i sahranjena, a to mestašce postalo je vremenom stecište njenih mnogobrojnih poštovalaca.



Autor: B.B.
Izvor: Tanjug, Telegraf
Foto: Internet