Svet košarke zanemeo je pred vešću o odlasku jednog od najvećih, Duška Duleta Vujoševića.
Među brojnim sportistima koji su stasali pod njegovim budnim okom, posebno se izdvojila poruka čoveka kojem je Dule bio više od trenera.
Bogdan Bogdanović, kapiten reprezentacije Srbije, oprostio se od svog košarkaškog oca rečima koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Prvi susret i vera do smrti
Bogdanović se u svojoj poruci prisetio samih početaka i onog čuvenog strahopoštovanja koje je osećao prema strategu crno-belih.
"Danas je najteže naći prave reči kojima bih mogao da opišem tvoju veličinu, lik i delo. Nikada neću zaboraviti naš prvi susret kada si me blagim osmehom pogledao i stegao mi ruku. Osećao sam se toliko uplašeno, a opet uzbuđeno jer ću imati priliku da radim sa tobom. Nisam znao šta me čeka, ali sam ti verovao do smrti", napisao je Bogdanović.
Više od košarke: Knjige, pozorište i izgradnja ličnosti
Vujošević je bio poznat po tome što svoje igrače nije učio samo dvokoraku i šutu, već ih je obrazovao i oblikovao kao ljude. Bogdan je to istakao kao ključni deo svog odrastanja u dresu Partizana.
"Pokazao si mi kako se gradi ličnost, kako se postaje profesionalac, kako se gradi samopouzdanje, kako se trenira, kako se gradi tim, šta je Partizan, kako se igra za Partizan. Davao si prave savete u pravo vreme. Kupovao knjige, filmove, karte za pozorište… i to sve si radio sa mnogo posvećenosti, pažnje i ljubavi. U tom trenutku života sam te gledao čak i kao drugog oca", stoji u potresnoj objavi.
Duh "Pionira" i čuveni fakultativni treninzi
Simbol jedne ere bili su individualni treninzi u praznoj hali, gde su ostajali samo učitelj i učenik. Bogdanović te trenutke nosi kao najvredniju uspomenu na zajedničko vreme.
"Naravno da neću zaboraviti ni one 'fakultativne' treninge. Ti treninzi su bili dosta teški i naporni, ali si uvek bio prisutan, bio si uvek tu. Ti i ja sami u Pioniru, na glavnom terenu. Ništa nije bilo bolje od toga. Nikada nisi čašćavao prisustvom, kako si ti voleo da kažeš."Beskrajna zahvalnost za svaku sekundu
Za kraj, Bogdan se osvrnuo na svoju karijeru i uticaj koji je Vujošević imao na svaki njegov uspeh, izražavajući žaljenje što nisu stigli da razgovaraju još jednom.
"Ne znam da li sam ili nisam uspeo da budem ono što si ti mislio da ću biti, ali znaj da sam dao sve od sebe i da sam ti neizmerno zahvalan na svakoj sekundi truda koji si mi posvetio. Sad tek iz neke druge perspektive, i drugog vremena vidim koliko si mi se bezuslovno dao. Mnogo mi je žao što neću moći da se ispričam sa tobom makar još jednom, onako nasamo. Neizmerno sam ti zahvalan. Počivaj u miru, treneru", zaključio je Bogdanović uz crno-bela srca.
