Muzika, odlasci, gubici
Iza osmeha, reflektora i uspeha koji je obeležio jednu generaciju, krila se priča o devojčici koja je prerano odrasla, o slavi za koju nije bila spremna i o borbi koju je vodila daleko od očiju javnosti.
Tajči je godinama ćutala, a danas otvoreno govori o svemu što ju je oblikovalo – muzici, odlascima, gubicima i tišinama koje su bolele najviše.
Muzika kao ljubav od malena
Tajči se muzikom bavi od četvrte godine, ali kako sama ističe, njen uspeh nikada nije bio „preko noći“.
Pobeda na Zagrebačkom festivalu sa samo 17 godina i pesmom „Noć od kristala“ bila je, kaže, logičan nastavak godina rada, discipline i ljubavi prema muzici.
Njena želja nikada nije bila slava sama po sebi, već stvaranje nečega lepog – da kroz pesmu ljudima makar na trenutak ulepša dan.
"Bavim se muzikom od četvrte godine, to nije bio uspeh preko noći, meni je to bila nuspojava. Sa 17 godina sam sa pesmom "Noć od kristala" pobedila na Zagrebačkom festivalu, bila sam svuda, što je bio logičan nastavak tog mog uloženog rada, a moj cilj je bio da se bavim muzikom i kroz nju stvorim nešto lepo, da ljudima ulepšam dan... Kao 19-godišnjaka nisam bila spremna na toliku slavu, ali taj osećaj... To nije bila regularna slava, u tom trenutku nisam imala alate niti mentalnu podršku, niti nekog ko bi mi oko tog pomogao," objašnjava Tajči, pa dodaje "nije mi žao što sam otišla, svaka kockica se posložila". - kazala je Tajči, prenosi Nportal i nastavlja.
"Imala sam dosta teških stvari kroz koje sam prošla, pre te slave," rekla je Tajči. Zrinko Tutić joj je tada bio menadžer koji ju je pokušavao odgovoriti od te odluke.
"To mi je bilo teško, otišla sam jer nisam znala na koji način da funkcionišem, moja nesposobnost da budem emotivno, mentalno duhovno zdrava," dodajući kako se tada nije govorilo o bulimiji, anksioznosti, depresiji već su joj ljudi govorili "lenja si", "nezahvalna"..."Kao društvo nismo bili dovoljno osvešteni oko mentalnih problema. U jednom trenutku sam zaželela da sve to prestane. Imala sam ozbiljnije suicidalne misli ili ću spasiti svoj život ili ću otići u drogu," priznaje Tajči.
"Otac i majka su mi dali sigurnost da se mogu vratiti i to mi je dalo slobodno i hrabrost da se snađem u NJujorku," dodajući kako joj je to pomoglo da izgubi ego, a dobije samopouzdanje, prenosi
Nportal.
Surova sudbina
Boravak u Americi pomogao joj je da izgubi ego, ali izgradi pravo samopouzdanje.
Nakon nekoliko godina u Njujorku, preselila se u Los Anđeles zbog pozorišne predstave, gde je upoznala svog pokojnog supruga Metjua, filmskog producenta sa kojim je provela 17 godina i dobila tri sina.
"To je bilo teško, jer mi je tata isto oboleo od raka mozga, kad je bio bolestan Metju je bio uz mene, mesec dana pre nego što je moj suprug preminuo imala sam jedan trenutak kad sam otpustila taj strah, mesec dana nakon tog mog smirenja, Metju je oboleo" rekla je Tajči, čiji je suprug preminuo od kancera, dodajući kako život ide dalje, iako nismo s najmilijima.
"Da, moja depresija... ja sam je počela lečiti tek kad se ispoljila prilično burnim krahom," rekla je Tajči i nastavila:
"Nakon tatine smrti, 2007. godine sam počela lečiti depresiju, ali trebalo mi je nekoliko godina terapije da spoznaja oko toga šta mi se dogodilo izađe napolje, jer to je toliki tabu i mi žene ne želimo razgovarati o tome, ne želimo priznati da nam se to dogodilo. Mi i ne znamo da li nam se to dogodilo ili smo mi to tražile ili je to bilo normalno," izjavila je Tatjana.
Depresija je prisutna u njenom životu još od 17. godine, ali ozbiljno lečenje započela je tek nakon očevog gubitka 2007. godine.
Tokom terapije, godinama kasnije, isplivala je i trauma o kojoj se gotovo nikada ne govori – iskustvo seksualnog nasilja. Priznaje da je to tema o kojoj žene ćute, često preispitujući same sebe i kriveći se za ono što im se dogodilo.
"Jedna žena, došla mi je i uzela me za ruke, privila se skroz uz mene i šapnula: "Bila sam silovana u 17. godini. Nikome nikad nisam rekla. Ti si prva osoba",rekla je Tajči i dodala da je tada znala da želi progovoriti o tome, u slučaju da postoji neko sa 17, 27 godina ko nema snage progovoriti o tome.
Tada je shvatila koliko je važno govoriti – zbog onih koje još nemaju snage da izgovore istinu.
