Ovo je godina kada je Nikola Stanišić osvojio ne samo titulu pobednika Zvezda Granda, već i srca publike širom regiona.Njegov emotivni nastup, iskrena energija i snažan vokal učinili su ga neizbrisivim delom muzičke scene.U intervjuu za naš portal, Nikola otkriva prve utiske, borbu sa emocijama, ulogu mentorke Cece Ražnatović i poruku koju šalje svim mladima koji sanjaju o muzičkoj karijeri.Kako se osećaš sada kada je sve prošlo? Da li su ti se slegli utisci?Kako prolazi dan za danom, da... Polako mi dolazi do svesti da sam zaista pobednik. I dalje sam pod utiscima.Šta ti je prolazilo kroz glavu dok si stajao na sceni i čekao da izgovore ime pobednika?"Tokom proglašenja pobednika, dok smo Elvis i ja stajali, prolazilo mi je kroz glavu: ‘Da li će Voja da izgovori moje ime?’"
Kako si se borio sa nervozom u tim poslednjim trenucima finala Zvezda Granda?"Nisam imao euforiju, ali sam bio pod jakim adrenalinom"Kad si čuo svoje ime – šta si prvo pomislio?"Bože, uspeo sam!"
Koji ti je bio najteži trenutak tokom takmičenja?Definitivno kada sam pevao pesmu od DNK. Imao sam knedlu u grlu i nisam mogao da se suzdržim. Suze su same krenule, jedva sam izneo pesmu do kraja.Koliko ti je značila saradnja sa Cecom kao mentorkom?Predivno. Da nije bilo Cece, ja ne bih ni stigao do finala. Podržavala me je u svakom trenutku i zaista joj beskrajno hvala.Koji nastup ti je bio prelomni momenat?U polufinalu - "Ajde, ajde Jano", a u trećem krugu - "Ke ti dojadam". Tada sam osetio da sam povratnu energiju od publike. Šta bi poručio mladima koji sanjaju da postanu Zvezda Granda?Da se prijave svi, da veruju u sebe, u svoj san. Ako se budu trudili i radili na sebi - uspeće sigurno.Nikola Stanišić danas ne nosi samo titulu pobednika, već i ulogu inspiracije za sve koji veruju u talenat, upornost i snagu iskrene emocije.Njegovo putovanje tek počinje, a publika s nestrpljenjem očekuje prve pesme koje će nositi njegov pečat.
