Jedan kraj, mnogo početaka
Nakon 30 godina provedenih na parketu, Miloš Teodosić je odlučio da stavi tačku na svoju igračku karijeru.
U javnom obraćanju koje je podelio putem društvenih mreža, zahvalio se porodici, saigračima, trenerima i navijačima, istakavši da mu je najveći ponos što će imati šta da pokaže svojoj deci.
Poruke iz srca
"Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke, Pre svega hvala vam na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge. Došao je trenutak da se oprostim od jedne faze svoje ljubavi prema magičnoj igri pod obručima. Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih - opet isto!"Valjevo, porodica i grb Srbije
U pismu je posebno zahvalio Valjevu, svom rodnom gradu, ali i porodici koju naziva najvećim bogatstvom. Ipak, jedna rečenica odjeknula je najviše:
"Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku. Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života. Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice... Jer, svaki od tih 'detalja' (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru.."Karijera vredna divljenja
Tokom svoje bogate karijere, Teodosić je nastupao za FMP, Žalgiris, Olimpijakos, CSKA Moskvu, LA Clipperse, Virtus Bolognu i Crvenu zvezdu. Bio je stub reprezentacije Srbije, osvajao medalje na evropskim i svetskim prvenstvima, a njegovo ime ostaje sinonim za lucidnost, eleganciju i liderstvo na terenu.
"Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu... Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji. Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: "Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to". - napisao je i nastavio:"Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto".
Poštovanje do poslednje utakmice
Miloš Teodosić se oprostio dostojanstveno, kao što je i igrao. Bez patika, dresa i šortsa, ali zauvek sa loptom u srcu.
"O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija. Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa", poručio je Teodosić.
