Neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti
Srpska kulturna scena ostala je bez jednog od svojih najvećih umetnika – glumca Erola Kadića, koji je preminuo 7. maja 2025. u Beogradu u 70. godini. Vest o njegovoj smrti potvrdio je Centar za kulturu Tivat, uz dirljivu poruku:
„Erol je svojim talentom, toplinom i humorom obogatio živote svih nas. Njegov osmeh i umetnost ostaće večno s nama.“ Kadić je ostavio neizbrisiv trag kroz uloge u filmovima, serijama i pozorišnim predstavama, a publika ga pamti po harizmi i dubokoj posvećenosti umetnosti.
Od Zagreba do zvezda Ateljea 212
Erol Kadić rođen je 19. juna 1955. u Zagrebu. Nakon što je 1980. diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesora Arsenija Jovanovića, započeo je karijeru koja će ga učiniti jednim od najpoštovanijih glumaca svog vremena. Tri godine kasnije postao je stalni član Ateljea 212, pozorišta koje je postalo njegov dom sve do penzionisanja. U tom kultnom beogradskom teatru igrao je u brojnim predstavama, a publika ga je obožavala zbog autentičnosti i energije koju je donosio na scenu.
Kadić je bio i talentovani reditelj, a u Ateljeu 212 režirao je predstave poput „
Pijanista“,
„Džepovi puni kamenja“ i
„Jedan Pikaso“, pokazujući svoju raznovrsnu umetničku viziju.
Ikonične uloge na velikom i malom ekranu
Erol Kadić ostvario je preko 50 uloga u filmovima i TV serijama, a publika ga najviše pamti po ulozi doktora u seriji
„Otvorena vrata“, kao i po nastupima u
„Bela lađa“,
„Moj rođak sa sela“ i
„Mi nismo anđeli 3“. Njegov talenat blistao je i u filmovima poput
„Čarlston za Ognjenku“, „Underground“, „Mala noćna muzika“, „Kupi mi Eliota“ i
„O pokojniku sve najlepše“. Kadićeva sposobnost da oživi različite likove – od komičnih do duboko tragičnih – učinila ga je miljenikom publike i kritike.
Muzika, druženja i anegdote
Osim glume, Erol je bio poznat po druženjima s kolegama, često uz muziku i pesmu. U jednoj anegdoti, glumac Bora Kubura prisetio se kako su on, Kadić, Nebojša Ljubišić i Nenad Ćirić oformili bend za potrebe pozorišne predstave, koji je kasnije svirao u bifeu Ateljea 212.
„Ostajali smo do zore, a kad bi se bife ispraznio, Đuza Stojiljković bi nam otpevao ‘Devojko mala’ za kraj večeri. Bilo je to čarobno vreme“, ispričao je Kubura.
Kadić je bio deo ansambla predstave „Mediterano“ u Centru za kulturu Tivat, gde je njegov nastup publika opisivala kao
„prožet toplinom i duhom Mediterana“.Prijateljstvo sa Feđom Stojanovićem
Erol Kadić je imao poseban odnos s kolegom Feđom Stojanovićem, koji je preminuo 2021. godine. Na komemoraciji Feđi, Kadić je dirljivo govorio o njihovom prijateljstvu:
„Feđa mi je bio kao stariji brat. Upoznali smo se 1981. kad sam stigao u Atelje 212, uplašen i nesiguran. On me je uzeo pod svoje, vodio na pecanje, iako nisam bio dobar u tome. Zajedno smo tugovali za raspadom Jugoslavije, pevali partizanske pesme na Savi i svađali se kao pravi prijatelji.“ Kadić je istakao Feđinu strast prema pozorištu i njegov jedinstveni smeh koji je ostao upamćen svima.
Nasleđe Erola Kadića
Erol Kadić nije bio samo glumac – bio je umetnik koji je živeo za scenu, druženja i stvaranje. Njegove uloge, od pozorišnih daska do filmskog platna, i dalje inspirišu nove generacije. Kako su napisali iz Centra za kulturu Tivat,
„Erolova energija i umetnost ostaće s nama zauvek“. Dok se opraštamo od ovog velikana, njegovo nasleđe živi u svakoj ulozi, pesmi i anegdoti koje je ostavio iza sebe.
