Zvezdu Granda otela majka!

Toliki, da mlada pevačica ni ne želi da je nazove majkom! Naime, kako je ispričala ekskluzivno za „Alo!“, Milicu je majka, dok je bila dete, odvojila od bake i deke sa kojima je odrastala, što je za nju bilo traumatično iskustvo.

- Odrasla sam u Švajcarskoj i kao mala bila sam nemirnog duha, što se sada i vidi na mojim nastupima. Iako sam bila vrlo nestašna, jako rano sam sazrela, jer to tako biva sa decom razvedenih roditelja - počinje priču Milica.

- Kada sam imala pet godina, moji roditelji su se razveli, nakon čega je starateljstvo dodeljeno ocu, a kako je on živeo i radio u Švajcarskoj, ja sam odmalena živela u Gornjem Bunibrodu kod Leskovca sa njegovim roditeljima, bakom Radom i dekom Vladimirom - nastavlja priču sa neskrivenom setom Milica, a onda se priseća dana koji joj je promenio život.

- Jednog dana sam krenula u školu, išla sam u drugi razred i ta žena me je sačekala ispred, uhvatila za ruku i ugurala u automobil. Bila sam u šoku, nisam znala šta se dešava. Prevezla me je prko granice, najpre u Makedoniju, a potom kod sebe u Švajcarsku. Tamo sam tri meseca išla u školu. Bilo mi je mnogo teško, često sam plakala, nisam znala jezik, htela sam kod bake i deke, a i oca sam retko viđala, i to nakratko - priseća se mučnih trenutaka Pavlovićeva i kaže da je presudno bilo to što ju je majka, čije ime ne želi ni da spomene, dovela u Srbiju za raspust.

- Tada smo zajedno doputovale u selo kod njenih roditelja. Na svu sreću, njeni rođaci su javili mom dedi Vladimiru, koji je tada bio u bolnici, da sam stigla u Srbiju, na šta je on reagovao. Poslao je socijalne radnike po mene, a oni su me uz moj pristanak i suze vratili u kuću koju sam stvarno smatrala svojim domom. Bila sam jako uzbuđena i nisam verovala da se to stvarno dešava, tih nekoliko minuta povratka kući za mene su bili čitava večnost. Od tog trenutka moja majka je prestala da postoji u mom životu, jer mi nikada nije pružala moralnu i finansijsku podršku, a majčinsku figuru mi je zamenila baka Rada - priča Milica, koja je veoma zahvalna baki i deki što su joj pružili savršeno detinjstvo, dobro vaspitanje i puno ljubavi.

- Nakon završene prve godine Srednje muzičke škole, zbog papira sam bila primorana da se vratim u Švajcarku, gde sam i rođena, i tamo sam kod oca boravila skoro pet godina. Zbog vezanosti za baku i deku i zbog jake ljubavi prema pevanju, odlučila sam da moram da napravim neki kompromis, pa tako provodim vreme i u Srbiji, i u Švajcarskoj kod tate. Sa osobom koja me je rodila, moram tako da se izrazim, jer nemam nikakav osećaj prema njoj, pa je i ne nazivam majkom, nemam kontakte i ne želim ih - završava sa tugom potresnu ispovest Milica Pavlović.