Šta nam najteže pada, a šta najviše prija u austrijskom načinu života?

Iako se ove dve kulture dodiruju vekovima, razlike u načinu razmišljanja, ponašanju i svakodnevici i dalje su veoma izražene.

Šta nam najteže pada?

Jedna od najčešćih zamerki koje ljudi sa Balkana imaju na račun Austrijanaca jeste, rezervisanost. Za razliku od našeg otvorenog i neposrednog stila komunikacije,

Austrijanci su suzdržani, retko pokazuju emocije i potrebno im je vreme da nekoga puste u svoj krug. Taj nedostatak spontanosti mnogima stvara osećaj distance i usamljenosti, naročito u prvim godinama boravka.

Drugi izazov jeste stroga pravila i insistiranje na redu. U Austriji, sve ima svoje vreme i mesto, od parkiranja, preko odlaganja smeća, pa do kućnog reda.

Za one koji dolaze iz sistema gde se često „snalazi“, ovakva preciznost može delovati rigidno i neprirodno. Takođe, birokratija zna da bude zahtevna, naročito ako ne govorite nemački.

A šta nam najviše prija?

S druge strane, upravo taj red i organizacija s vremenom postaju ono što mnogi najviše zavole.

Pouzdan javni prevoz, čiste ulice, uređene institucije i tačnost, sve to stvara osećaj sigurnosti i poštovanja prema sistemu. Kada jednom shvatimo da se pravila ne primenjuju selektivno, već podjednako na sve, to budi poverenje i olakšava svakodnevni život.

Još jedna stvar koju ljudi sa Balkana cene u Austriji jeste privatnost i poštovanje ličnih granica. Iako na početku može delovati kao hladnoća, zapravo je reč o kulturi u kojoj niko ne ulazi u vaš život bez poziva.

Ljudi se ne mešaju u tuđe odluke, ne postavljaju lična pitanja i ne donose brzoplete sudove.

NIako je prilagođavanje iz balkanskog u austrijski način života ponekad zahtevna, mnogi naši ljudi u Austriji uče da cene ono što im je nekada smetalo.

Kombinacijom balkanske topline i austrijske strukture, razvija se jedan novi, bogatiji pogled na svet, ali i na sebe.