Zašto se petak smatrao baksuznim danom? Mitovi i verovanja

Petak, poznat kao početak vikenda i simbol nadolazećeg odmora, paradoksalno je često gledan kao baksuzan dan u mnogim kulturama širom sveta. Ovaj fenomen može biti rezultat različitih verskih, narodnih i popularnih verovanja koja su se vekovima formirala oko ovog dana.

Verska verovanja

U hrišćanskoj tradiciji, petak se povezuje s Isusovom smrću na Krstu, što ga čini danom patnje i tuge. S druge strane, u muslimanskoj veri, petak je dan molitve, ali takođe se povezuje s verovanjem da se u petak dešavaju nevolje.

Narodna verovanja

U mnogim kulturama postoji narodna tradicija koja vezuje petak za nesreću. Na primer, u nekim delovima Evrope, petak je bio dan za izvršenje smrtnih kazni, što je doprinelo stvaranju negativne percepcije o ovom danu. Kod Srba se veruje da petkom nikako ne treba pozajmljivati novac, da se nikako ne treba češljati, jer verovanja kažu da od češljanja petkom može da boli glava, ali i da se brže sedi. Veruje se da i decu koja su rođena u petak, baksuz prati čitavog života.





Popularna kultura

Petak je često poznat i kao "13. petak" ili "petak trinaesti", što se smatra nesrećnim danom. Ovo je delom zbog tradicije vezane za broj 13 kao nesrećan broj u zapadnoj kulturi, kao i zbog brojnih horor filmova i knjiga koji su popularizovali ovaj mit.

Iako je petak zapravo dan za slavlje i predah od radne nedelje, ovaj mit o baksuznosti može dodati element tajanstvenosti i uzbuđenja ovom danu koji je inače simbol slobode i opuštanja.