Aca Bulić nosi Anin lik na leđima! Pre tragedije predviđena im je jeziva sudbina!

Aca Bulić bio je gost emisije ''Premijera - Vikend specijal'' gde je govorio o gorućoj temi u javnosti, odnosu Ane Ćurčić i Zvezdana Slavnića, ali i o svom odnosu sa Anom i ljubavi koja je postojala između njih.


- Jedina tetovaža koju imam, deca smo bili imao sam 13 godina, krio sam to dugo od oca i majke. I dan danas je nosim - kaže Bulić.


- Ono što vidim, čujem i osećam mi trenutno ne prija, jer to nije neka metafora, mi smo rasli zajedno, ona je moja uspomena na detinjstvo, njena nevina neiskvarena dečija duša. Zajedno smo rasli, odrastali, bila je to ljubav i moja uspomena i veza sa njom je bezgranična - počinje on i dodaje:

- NIje to Ana koju poznajem, ono što sada vidim, jeste neki Štokholmski sindrom, to nije Ana koju ja poznajem. Najiskrenije i najžalije mi je što na ovaj način saznajem sve, jer verujem da sam znao da ništa od ovoga ne bi bilo ovako.



 



Bulić je otkrio i detalje njihovog emotivnog odnosa.

- Ta tragedija je obeležila deo mog života, sada ću ući u srce i vratiti se u prošlost, u oktobar 1993. godine. Trebalo je da se venčamo, trebalo je da organizujem momačko veče... Od moje drugarice baka je gledala u šolju, rekla:

"Ja ne vidim ovde ni svadbu, ni dete".


Posle dva dana Ana se porodila u osmom mesecu, svi su slavili, a ja sam bio prazan, nisam osećao nikakvu emociju. Intuicija mi je govorila da nešto nije u redu. 

Sutradan kreće borba za Anin, za bebin život... Uplašio sam se i za jedno i za drugo. Tada sam bio najmoćniji u životu, bio sam sin poznatog čoveka, nije bilo nešto što ne mogu da završim, a tada sam bio bespomoćan. Ona je deo mene, uvek je bila i uvek će biti. Dok sam ja živ, ona ne treba da razmišlja ni o čemu - priča setno on i otkriva da kada bi u kući Ana čula jednu pesmu, sve bi bilo drugačije:

- Pesma ''Kad dođe oktobar'' nas podseća na Aleksandru i kada bi je čula znala bi da sam uz nju i sve bi bilo drugačije- završava Aca Bulić.