Ostalo

Smeno

Zašto vam najbolje ideje padaju na pamet u toku tuširanja?!

Nuka je otkrila zašto vam najbolje ideje padaju na pamet u toku tuširanja?! Da li ste se nekada zapitali zašto se to događa?

Zašto vam najbolje ideje padaju na pamet u toku tuširanja?! Svet Plus




Ponekad kada se nađete u problem i svim silama se trudite da dođete do rešenja, ono jednostavno ne dolazi. Onda se prošetate, rešite da skuvate nešto ili se istuširate i u trenutku vam sine neka genijalna ideja. Zašto je to tako?

Dva različita načina rada našeg mozga

Prema naučniku koji se bavi istraživanjem mozga, opisani fenomen uključuje dve različite mreže u kojima naš mozak može raditi: mrežu pažnje ili koncentracije sa jedne strane i mrežu sanjarenja sa druge strane.

„Kada je naša mreža pažnje aktivna, naš prednji režanj je izuzetno aktivan“, kaže Martin Korte.

Poput džepne svjetiljke svetli u naš mozak i traži relevantne informacije koje možemo koristiti za rešavanje problema.

Prednji režanj fokusira se na velike, dobro razvijene i često korištene puteve podataka u našem mozgu, budući da je tu verovatnoća pronalaska odgovora najveća – u krajnjoj liniji, zato su tako dobro izgrađeni. Ali, upravo u tome leži kvaka: naime, najizglednija rješenja nisu uvijek ona najgenijalnija ili najkreativnija.

„U principu, najkreativnija rešenja su ona najneverovatnija koja uprkos svemu funkcionišu“, kaže naučnik.

„Kada govorimo o kreativnosti i kreativnim idejama, obično mislimo na pronalaženje originalnih pristupa i rešenja problema. Pri tome se ne radi o ispravnom ili pogrešnom, nego o mašti. Radi se o povezivanju elemenata na neke nove, možda iznenađujuće načine i o pronalaženju rešenja o kojima pre nismo razmišljali.“

Zauzvrat, naše šanse za uspjeh su veće ako naš mozak pokrene mrežu sanjarenja – što jako voli da radi dok se, na primer, tuširamo.

U tom stanju, koje se naziva i osnovnim stanjem ili pozadinskom aktivnošću mozga, naš prednji režanj je znatno manje aktivan nego kad je u modu pažnje.

Sa druge strane, umerena aktivnost može da se uoči u svim područjima mozga, a naročito u onim područjima koja nisu odgovorna za interakciju s spoljašnjim svetom, nego regulišju unutrašnje stvari, na primer, da možemo da osetimo svoje stanje i da odgovorimo na njega.

Dok se koncentrišemo, takozvani gama talasi jure našim mozgom brzinom do 40 herca, a u tokom sanjarenja mnogo sporiji alfa talasi kreću se na samo osam do dvanaest herca.








A ono što je možda najvažnija razlika u ovom kontekstu: „U ovom osnovnom stanju aktivnost u našem mozgu nije fokusirana, nego difuzna“, kaže Martin Korte.

Kao rezultat toga, informacije se mogu umrežiti jedna sa drugom u našoj bazi podataka gotovo nasumično, tj. mogu nastati asocijacije koje nikada ne bismo spojili u koncentrisanom stanju. I odjednom - dolazimo do najsjajnije ideje ili najboljeg rešenja za svoj problem.

„Ali, da bismo došli do dobrih ideja, prvo moramo precizno identifikovati problem, razvrstati koja su pitanja relevantna za rešavanje i, na primer, istražiti kako su drugi ljudi već rešili ovaj problem“, kaže dr. Martin Korte.


 

Viber

Autor: O.J
Izvor: Miss7


>