Neka vrsta naše verzije čuvene serije Lost: Supernova!

Uz serijske adaptacije “Besnila” Borislava Pekića, “Konstantinovog raskršća” Dejana Stojiljkovića, memoara Žarka Lauševića (hit izdanja “Novosti”), u produkcijskoj kući Firefly radi(će) se i na seriji zasnovanoj na priči “Supernova” Gorana Skrobonje – napisanoj 1998, a prvi put objavljenoj 2000. u zbirci “Šilom u čelo”.

– Prodao sam kući Firefly prava na ovu novelu maja prošle godine, i znam da je to jedan od projekata na kojima rade – rekao je pre dve godine naš popularni žanrovski pisac.


– Verovatno će priča biti donekle osavremenjena, zamišljam da bi iz ovoga mogla da nastane neka vrsta naše verzije čuvene serije Lost, a zasad se ne zna ko radi na scenariju, te ne znam ni da li ću biti pozvan da u tom radu učestvujem svojim sugestijama. U svakom slučaju, jedva čekam da vidim konačni rezultat.


Boban Jevtić iz ove produkcijske kuće otkriva da istovremeno rade na razvoju više pomenutih projekata, te kako je i “Supernova” jedan od projekata u pripremi, a sistem rada se zasniva na kreativnim radionicama, ne može da imenuje scenariste koji će adaptaciju potpisati. Realizacija se u svakom slučaju ne očekuje do kraja 2022. godine.


– Smatram da je atmosfera Skrobonjine priče izuzetno bliska ljudima, pogotovo posle aktuelnog iskustva pandemije – rekao je tada Jevtić, koji i sam misli da će projekat koji se žanrovski može odrediti kao misterija te horor drama, biti blizak kako pomenutoj Lost, tako i seriji Dark.





Razvoj

– Bilo je i pre desetak godina govora o mogućoj ekranizaciji “Supernove”, ali tada se za projekt nisu mogla obezbediti sredstva – kaže Skrobonja. – Sada je produkcijska kuća Firefly obezbedila resurse za razvoj priče u TV seriju.

“Supernova” je pripovest o proslavi dočeka Nove godine i milenijuma na Zlatiboru, tokom koje svet upadne u paralelnu stvarnost jedne drugačije Srbije.
Skrobonja otkriva da ju je napisao baš oko jednog dočeka Nove godine, u periodu svakodnevnih građanskih protesta:


– Bio sam sa porodicom na Zlatiboru, odseli smo u hotelu “Palisad” i sve vreme je atmosfera bila nekako nadrealna, sumorna i šizofrena. To me je podstaklo da napišem poduži tekst o mladom paru koji dolazi na doček upravo tu, na planinu koja sticajem okolnosti sklizne, zajedno sa svima na njoj, u neki čudan, paralelni vremenski tok i univerzum.


Ambijent je, objašnjava pisac, bio idealan za dočaravanje atmosfere teskobe, straha, zbunjenosti i užasnutosti događajima čiji se ishod ne može naslutiti – što je bio samo odraz opšteg osećaja koji je vladao u Srbiji u tom periodu:


– Reč je o priči koja bi se sasvim lako uklopila u “Zonu sumraka”, i koja mi je poslužila da još malo proširim univerzum Nikodija Marića, junaka odnosno antiheroja jednog broja mojih priča i novela, te konačno romana “Čovek koji je ubio Teslu”.