Svojim nazivom ona nas podseća na Hristovo stradanje. Na Veliku subotu celiva se plaštanica, simbolično izneta na Veliki petak, u koju je Josif iz Aritmateje uvio telo Hristovo, nakon što ga je skinuo sa Krsta.

U večernjim časovima, toga dana, plaštanica se iznosi ispred hrama, nosi se oko crkve triput i ponovo spušta u grob.

Velika subota je dan kada se tihuje i moli. To je dan kada je Hristos sišao u Had da propoveda jevanđelje mrtvima, kako bi pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.

Kada je ovaj dan u pitanju mnogi pravoslavci su u nedoumici da li treba postiti na Veliku subotu ili ne.
 

Ljuske jajeta savršeno su đubrivo za vašu baštu! Oteraćete i puževe!

Sveštenici, naime, kažu, da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.

U našem narodu postoje mnoga verovanja i običaji na ovaj dan. U narodu je poznata i pod nazivom zavalita subota, jer se veruje da ove sedmice treba učiniti neko dobro delo.

U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.