Posna hrana reguliše krvni pritisak, ubrzava detoksikaciju organizma i smanjuje nivo masnoća u krvi. Važno je i da jedete što raznovrsniju hranu, kaže Jasna Anđelković, nutricionistkinja.

Posna hrana reguliše krvni pritisak, ubrzava detoksikaciju organizma i smanjuje nivo masnoća u krvi. Važno je i da jedete što raznovrsniju hranu, kaže Jasna Anđelković, nutricionistkinja.

Čim počne post, u restoranima i pekarama zavlada pomama za posnom hranom i pecivima. Mnogi, iako su vernici, post doživljavaju kao dijetu i priliku da skinu koji kilogram. Zato sveštenici često napominju da post nije gladovanje, dijeta ili mučenje, već hrišćanski stil života.

– Uzdržavanje i umerenost u svemu, pa i u jelu, trebalo bi da bude osnovni smisao svakog posta. Ako neko posti da bi smršao ili zato što je to zdravo za telo, od toga nema duhovne koristi. Post treba da pomogne čoveku da se oslobodi svih zavisnosti od stvari ovoga sveta, pa čak i od same posne hrane. On treba da ga podstakne da izađe iz sebe, da se saživi s drugim i da voli druge, da sa njima deli sve što ima – objašnjavaju sveštenici.

Najvažnije je shvatiti da post sam po sebi nije cilj nego sredstvo da se pobedi egoizam. Međutim, i post može biti na duhovnu štetu ako se gordimo što postimo, mislimo da smo bolji ljudi od onih koji ne poste i osuđujemo ih, što nije retkost. Takođe, dešava se da neko posti nedelju ili dve, nekad ceo post, a da se na kraju ne pričesti i ne ispovedi. To je isto kao da je trčao trku, a nije stigao na cilj.
 

Iz manastirske kuhinje! Recept za posnu musaku! (VIDEO)

Domaći hleb koji se najlakše pravi! (RECEPT)

NE UZGLADNJUJTE SE

Božićni post nije tako strog kao uskršnji. Za vreme celog posta ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim sredom i petkom, koji se poste na vodi.

Riba se jede svake subote i nedelje, a poslednje nedelje božićnog posta ne jede se riba, a po mogućstvu posti se na vodi. Na Badnji dan ne koriste se ni ulje ni vino, već se obavezno posti na vodi.

Ovaj post ne razlikuje se mnogo od običnog posta kada je reč o uticaju na organizam. Ipak, osobe koje žele da poste na vodi trebalo bi najmanje desetak dana pre početka posta da koriguju svoj način ishrane i da smanje unos namirnica životinjskog porekla. Takođe, bilo bi dobro da potraže savet lekara, posebno ukoliko imaju neke zdravstvene probleme.

Post ne podrazumeva izgladnjivanje organizma, te stoga ne može da šteti. To, naravno, ne važi za decu, stare osobe i hronične bolesnike jer oni mogu da poste samo uz odobrenje lekara.

– Posna hrana reguliše krvni pritisak, ubrzava detoksikaciju organizma i utiče na smanjenje nivoa masnoća u krvi. Međutim, za vreme posta veoma je važno jesti raznovrsnu hranu. To znači da svaki obrok treba da sadrži masti biljnog porekla, ugljene hidrate i belančevine – kaže Jasna Anđelković, nutricionista



HRONIČNI BOESNICI - OPREZ

Prema njenim rečima, 40 dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše se stolica. Konzumirajući mnogo voća, povrća i ribe, očistićete organizam, a to će se pozitivno odraziti i na vašu kožu i kosu.

Naša sagovornica ističe da rigorozan post nije preporu­čljiv hroničnim bolesnicima i starim, iznemoglim ljudima jer može da naškodi njihovom zdravstvenom stanju.

– Svakako treba praviti razliku između osoba koje poste samo sredom i petkom jer kod njih takav izmenjeni, smanjeni unos određenih namirnica ne može izazvati posledice. Međutim, ukoliko se hronični bolesnici odluče da poste, pre toga bi trebalo da razgovaraju s lekarom i da čuju njegovo mišljenje – savetuje Anđelkovićeva.

I posna jela goje

Iako je uvreženo mišljenje da ljudi za vreme posta očiste organizam od štetnih materija i smršaju, ponekad se dešava upravo suprotno. Prema rečima Jasne Anđelković, nutricionistkinje, ljudi često za vreme posta unose mnogo namirnica bogatih skrobom, kao što su testenine, pirinač i krompir, koje se u telu pretvaraju u masti. Zato tokom posta treba jesti što više sezonskog voća i povrća, a posebno jabuka jer se lako vare, sadrže dosta vitamina i dobre su za srce.

Da li je posna hrana zdravija od mrsne?

DA

Ako je u ishranu uključen veliki broj raznovrsnih namirnica, posna hrana jeste zdravija od mrsne. Najvažnije je da tokom posta ne zanemarite dva važna principa pravilne ishrane – redovnost i raznovrsnost obroka. Tradicionalna posna jela zdrava su i zato što podrazumevaju smanjeni unos zasićenih masnoća koje su povezane s nastankom holesterola.

On je opasan zbog toga što izaziva stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova.

Ako imate povećan nivo holesterola i triglicerida, vaši rezultati će posle posta verova­tno biti bolji.

 

NE

Najčešći nedostatak ishrane u vreme posta jeste ponavljanje malog broja jela. Posledica takve ishrane može biti nedovoljno unošenje belančevina, masti i ugljenih hidrata u organizam. Kako tokom posta dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (peciva, hleb, džem, med), usled nekontrolisanog unosa ovih namirnica posle 40 dana posta možete osetiti vrtoglavicu, postati dekocentrisani, ali možete se i ugojiti.

Ostale teme vezane za zdravlje, možete pronaći OVDE