Dea Durđević ne zna kada će trajno napustiti bolnicu! Dvoumi se, odmor ili posao?!

Oporavak je spor ali Dea Đurđević kaže da potpuno veruje lekarima i da ne dozvoljava da joj se crne misli vrzmaju po glavi. Optimista je i jedva čeka da ponovo krene na posao:

"Iz dana u dan sam sve bolje i bolje. Danas sam bolje nego juče, a sutra ću biti bolje nego danas. Imam sreću da su pozitivni ljudi oko mene. Mlađa je vedrog i pozitivnog duha, baš kao i moja mama, ali i svi moji najbliži prijatelji. Njihova energija mi je dosta pomogla. Kada si u nevolji, najlakše možeš da razgraničiš ko ti je prijatelj, a ko nije. Shvatila sam, hvala Bogu, da imam dosta dobrih prijatelja i srećna sam zbog toga."

Nikada sebi nije dozvolila da je savladaju loše emocije:

"Nema loših dana, niti ima dana kada sam neraspoložena. Svaki dan treba da bude dobar i iz svakog dana mora da se nešto izvuče. To sam naučila iz ovog iskustva. Čim se probudim, znači da sam dobro. Čim mogu da hodam, znači da sam dobro. Nikada mi se nije desilo da klonem duhom, ali mi se dešavalo da mi bude teže zbog nečega. Međutim, to kod mene traje pet minuta, a onda se uvek odobrovoljim."

Dea Đurđević je otkrila i kako prolaze njeni bolnički dani:

"I dalje sam na bolničkom lečenju i ne znam još koliko će trajati moj oporavak. Verujem doktoru Marku Bumbašireviću, koji me je rekao da ću uskoro biti na televiziji. Njemu sam prepustila brigu oko svog oporavka. Nedostaje mi posao, jedva čekam da se vratim. U bolnici uglavnom gledam televiziju, pratim sve jutarnje programe, pošto želim da znam šta se dešava, a gledam šta bih ja bolje uradila. Tokom dana, prošetam po krugu bolnice, sa mamom ili Mlađom jer on voli da šeta. Svakodnevno imam terapije i to je najvažnije za moj oporavak."

Ona dodaje da je ljudi prepoznaju i u bolnici:

" Imam super ekipu u bolnici, a budući da sam tamo već duže vreme, svi smo postali dobri drugari. Čak me i drugi ljudi prepoznaju i traže da se fotografišemo. Žena uvek mora da bude sređena, bez obzira na sve. Jedan pametan čovek mi je rekao: 'Kada je najteže, onda sve treba da radiš još jače'. Tako da, mogu samo da budem jača. Već sada planiram neke stvari koje treba da se dese u bliskoj budućnosti. Dvoumim se da li da, kada izađem iz bolnice, odem na odmor ili da odem na posao. Ali, moram vam priznati da mi posao ipak najviše nedostaje."