Šaban Šaulić biće sahranjen danas uz zvuke pesme - Ne plači dušo!

Njegova supruga Goca odlučila je da svog voljenog supruga isprati uz stihove koje je on njoj posvetio još davne 1984. godine, kada je usred noći došao sa prijateljima pijan u njihov dom. Šaulić je samo četiri meseca pred smrt javno, prilikom jednog od svojih poslednjih gostovanja u emisiji "Balkanskom ulicom". otkrio kako je nastala ova pesma:

"Jedno jutro sam došao kući sa ekipom dosta pijanih drugara. Bolje da kažem da smo bili pod gasom, lepše zvuči. Tamo sam bio napadnut od strane supruge Gordane jer smo upali kao "indijanci". Pitala me je šta to radim, zašto upadamo u kuću pijani, i svašta mi je tu izgovorila."

Svestan da je kriv, Šaban se dosetio kako da odobrovolji besnu suprugu, pa joj je u svom maniru zapevao i to numeru koju je smislio u trenutku:

"Ne znam kako, ali tako se namestilo, život to postavi. Ja počnem da joj pevam iz glave "Ne plači, dušo, ja ću ti doći, po ponoći". Počeo sam pesmu delom u kom joj pevam da je moja draga svaku noć sama u suzama. Ja nju sve razumem, ali društvo me zove na čašu vina. Ipak, na kraju joj poručujem da ću po ponoći doći kući i da mi spremi jastuk i svoje lice. Jako lepa, emotivna i od srca ispevana pesma u jednom dahu za moju Gocu."

Numera je u tom izvornom obliku kasnije i snimljena, i postigla je veliki uspeh, na šta je posebno bila ponosna Šaulićeva žena.

"Em što je pesma baš zaživela kod publike, mnogo nekih grupa je snimilo tu numeru. Ja sam Goci u šali posle rekao: "Eto, bila si ljuta što sam došao pijan kući, a vidiš kakva pesma je ispala. Mi smo morali kući da dođemo jer su sve kafane bile zatvorene."