Jezivi detalji nesreće: Tražili su ruku ispod auta, a bila je u prsluku!

Jutros su u emisiji "Novo jutro" gosti bili heroji koji su prvi ukazali medicinsku pomoć voditeljki. Marija Dimitrijević koja je prva prišla voditeljki Dei Đurđević koja je povređena u saobraćajnoj nezgodi u četvrtak rano ujutru u blizini bolnice "Dragiša Mišović" ispričala je:

"Dea je zapomagala da je boli ruka. Pokušavala je da se javi na telefon koji je zvoni ali bio skroz razbijen. Imala sam potrebu da joj priđem. Gledala sam da pomognem koliko mogu. To nema veze sa tim što sam zdravstveni radnik to je mogao da uradi bilo ko. Ne treba praviti paniku u tim momentima pa sam i ja tako bila smirena i staložena. Nije mi do detalja pričala, ali je non stop ponavljala "On me udario, ne mogu da verujem da me udario. Bila je svesna sve vreme, svaka joj čast. Da sam se našla na njenom mestu ja ne bih mogla tako. Sve što je rekla ona je znala šta priča. Nije bila pogubljena. Bilo je veoma nepristupačno da priđu do Dee, proklizali su, ono je bila katastrofa koliko je bilo leda. Dea je u jednom trenutku htela da vidi šta joj je sa rukom ali sam je držala da ne gleda dok ne stigne hitna pomoć."

Lekar hitne pomoći Srđan Šarenac koji je takođe bio gost u jutarnjem programu televizije "Pink" ispričao je:

"Kada smo stigli na lice mesta nisam ni prepoznao da se radi o Dei. Bazirali smo se na situaciju koja se desila. Gledali smo gde su povrede, nisam video da je to ona uopšte. Bez obzira koliki ste profesionalac, kada je neko vaš i kada ga poznajete privatno cela situacija dobija na težini. Ruka je bila u jakni. Mi je nismo videli u prvom trenutku. Tražio sam ispod automobila, tek posle smo videli da je bila zapravo u tom nekom krznenom prsluku koji je imala na sebi. Isekli smo rukav od džempera koji je imala na sebi kako bismo zaustavili krvarenje. Kolega je našao ruku, a koleginica ju je zbrinula."

Drugi doktor je dodao:

"Pitao sam je za ime, ali kao što pitam svakog pacijenta ne bih li video da li je u svesnom stanju i koliko ali nisam je ni ja prepoznao. Ovo je bila jedna od najtežih situacija gde morate što pre i što efikasnije da zbrinete pacijenta jer može tokom transporta da dođe do krvarenja, tako da je morala prvo ruka da bude zbrinuta."



Doktor Hitne pomoći je istakao:

"Ovde je ipak u pitanju bila otkinuta ruka koju je adekvatno trebalo transportovati. Mi smo odradili taj deo posla koji radimo mi. Cilj je bio da se ruka što pre transportuje do VMA, a tamo su spremno dočekali i ruku i Deu. Prvo je ušla u šok na skener i dijagnostiku a odmah potom u operacionu salu. Kada smo stigli ceo tim je već bio spreman. Srećna okolnost što je sve dosta blizu. Sve se dešavalo brzo. Mi smo bili pored automobila na samom kraju smene. Sve se dešavalo u 6 časova i 17 minuta. Najteže je bilo zaustavljanje krvarenja. Do prestanka krvarenja je došlo i zbog samog organizma koji je pokušao da se brani. Skupljali su se krvni sudovi. Sve ostalo su bile zatvorene povrede, koje su mogle da se odlože. Slušala je sve, potpuno je sarađivala. Slušala je dok smo sve mobilisali i sve vreme je bila svesna i neverovatno jedna hrabra žena."

Doktor je objasnio i koliko je cela ova situacija bila kompleksna i šta je sve trebalo uraditi sa rukom:

"U ovakvoj situaciji ekstremitet mora da se održi što moguće vitalnijim. Obavije se gazama i poliva fiziološkim rastvorom tokom transporta da se ne suši. Kada je stigao na VMA stavili su ga na led. Dobro je da je bio minus i da je na samom asfaltu bio led. Sve je to pomoglo da se ekstremitet održi u što boljem stanju da ne krenu negativni procesi koji bi oštetili mišiće i kožu. Mi smo je smirivali, govorili smo da će biti sve u redu. Ona je govorila jako me boli šta mi je sa rukom, a mi smo joj rekli da ćemo je previti i da će sve biti u redu da ne bismo unosili dodatnu paniku koja u tom trenutku nije bila potrebna."