Kako dijeta bez ugljenih hidrata utiče na zdravlje?!

Samo neke od ovakvih dijeta koje su popularne su LCHF, Atkinsova te ona standardna proteinska dijeta i njima se podvrgavaju mnogi ljudi širom sveta. Najnovija istraživanja kažu da način ishrane sa velikim udelom proteina i masti, a malim udelom ugljenih hidrata može biti veoma loš za zdravlje kostiju, posebno kod muškaraca. 

Jedno istraživanje koje je sprovedeno ove godine pokazalo je da dijete sa malim udelom ugljenih hidrata negativno deluje na tri markera vezana za zdravlje kostiju uključujući nivo hormona rasta u krvi, volumen kostiju i komponentu koja sprečava novi rats kostiju. Isto istraživanje je pokazalo da su ti rezultati posebno loši kod mušakaraca.

Naravno to nikako ne znači da žene treba da se podvrgavaju ovakvim dijetama jer je studija objavljena na prestižnom Harvardu pokazala da je dovoljno samo dva dana hraniti se na ovaj način, da rezidentne mikrobe zamene oni koji izazivaju upale. Treba uzeti u obzir da je mali obim upale povezan sa brojnim bolestima, uključujući artritis, srčana obolenja te karcinome. Sve što podiže nivo upalnih mikroba u crevima nikako nije dobro za dugoročno zdravlje, a ovakve dijete to svakako jesu. Ako pak razmišljate da se podvrgenete ovakvoj jednoj dijeti evo na šta treba da obratite pažnju.

– Svaka dijeta koja podrazumeva odricanje od dobrih ugljenih hidrata koji dolaze iz povrća i mahunarki, dugoročno gledano nije dobra za zdravlje.

– Dijeta koja ne pravi razliku između izvora proteina tvrdeći da su svi jednaki i prihvatljivi nije od velike vrednosti. Postoji ogromna razlika između sposobnosti organizma da svari i apsorbuje amino kiseline iz različitih vrsta proteina. Jer budimo realni, masnoće iz slanine ne nude iste zdravstvene beneficije kao masnoće iz avokada, semenki ili ribe.

– Ako razmišljate o zdravlju kostiju, a pri tom ste muškaraca, dijeta sa malim udelom ugljenih hidrata svakako ne treba da bude vaš izbor.

– Zdravlje creva je usko povezano sa zdravljem ostalih delova tela. Ako zanemarujete zdravlje creva konzumacijom sireva i mesa, to će se ocrtati na opšte zdravstveno stanje.

– Čak i ishrana koja se bazira na isključivo biljkama treba da uključuje malu količinu proteina, mesa ili  orašastih plodova dnevno da bi nivo šećera u krvi ostao stabilan. Stabilan nivo šećera znači dobru ravnotežu kad je u pitanju energija i raspoloženje, a i na taj način se smanjuje rizik od gojaznosti i mnogih drugih bolesti.

– U vašoj svakodnevnoj ishrani treba da se vidi jasna razlika između prave, celovite hrane i one bogate hemikalijama i aditivima. Izbegavajte hranu poput margarina, za koje niko ne zna kako i na koji način se u stvari proizvodi.

– Svaka dijeta treba da sadrži sve grupe namirnica i nikako ne treba izbacivati ugljene hidrate, ali je veoma važno da koristite zdrave ugljene hidrate poput orašastih plodova, semenki, povrća i mahunarki, a ne one koji dolaze iz slatkiša, bele riže, belog šećera, brašna, gaziranih pića… Dijeta sa visokim udelom dobrih ugljenih hidrata, a malim udelom onih loših je u svakom slučaju dobra dijeta i najvažnije je da znate tu razliku.