Aco Pejović nakon zatvora deportovan u Italiju!

Sa svojih sedamnaest godina je želeo da živi u Francuskoj, te se ka toj zemlji uputio ilegalno. Mislio je da će uspeti da pređe granicu, međutim ta odluka koštala ga je zatvora.

- Želeo sam da idem iz zemlje, i to u Francusku, gde sam imao ujaka. Pošto sam mu godinu dana ranije već bio u poseti i putovao samo sa tadašnjim crvenim pasošem, nisam znao da je u međuvremenu uvedena viza. Sve je išlo po planu dok me na prelazu iz Italije u Francusku nisu izveli iz autobusa, kada su krenule prave Tantalove muke. Prespavao sam na klupi kod carinika i sutradana otišao za Torino u francusku ambasadu u želji da mi daju vizu, ali su me samo izbacili napolje, pa sam vozom probao da stignem do Šanberija, prvog grada u Francuskoj - objasnio je Pejović.

Ideja da ide vozom mu se u tom trenutku činila odličnom, međutim i taj pokušaj se izjalovio. Pevač objašnjava da ga je njegova tvrdoglavost uvukla u razne nevolje.

- Policija me je i tu pronašla. Usledilo je privođenje, pa noć u zatvoru, kada su me dugo ispitivali. Pomislili su da bežim pred zakonom i da sam počinio neko razbojništvo, dok im na kraju nisam objasnio da idem u Francusku zbog nastupa. Ipak, udarili su mi pečat zabrane ulaska od dve godine i deportovali me u Italiju. Tamo sam prenoćio na klupama zajedno sa dva klošara i pitao se da li ću dočekati jutro. Pošto sam neviđeo tvrdoglav, sutradan sam ušao u jedan šinobus koji je prevozio radnike preko granice i rešio da poslednji put pokušam da se domognem Francuske. Čim sam seo začuo sam pištaljku i video policajca kako trči. Odsekao sam se od straha, ali se ispostavilo da su jurili male Arape koji su krali ćebad iz spavaćih kola. Kada su se vrata voza konačno zatvorila, bio je kraj moje agonije - zaključio je Aco.

Nakon života u Francuskoj pevač je moram da se vrati u Jugoslaviju, kako bi služio vojni rok. Očigledno da mu nije bilo suđeno da napusti svoju zemlju.